Za vikend 17-18.09.2011. organizovan je skup alfista u Sloveniji.
2 dana, 12 alfi, 29 alfista i 500km savršenog puta stvorili su uspomenu za čitav život..
Put prema Sloveniji smo započeli, Jaca i ja, u petak rano ujutro.. Išli smo prema Postojni preko Zagreba i Ljubljane, celom dužinom smo bili na autoputu i za nekih 6 sati stigli do odredišta. Sa minimalnim zadržavanjem na granici i jednom pauzom za kafu i lepljenje vinjete put je prošao vrlo lepo, jedina gužva na koju smo naišli bila je na obilaznici oko Ljubljane gde se vozilo nešto sporije...
Nakon što smo se u petak upoznali s Postojnom i obližnjom tvrđavom (Predjamski Grad), natočili smo gorivo (i plin) i spremili se za ekskurziju po zapadnoj Sloveniji. Evo i rute:
Sa ekipom smo se našli ispred parkinga Postojnske Jame, gde smo svi zajedno krenuli u obilazak iste. Doživljaj je fantastičan, prvo vas otvorenim vozićem voze 10ak minuta odakle krećemo u obilazak pećine. Jama je prepuna stalagnitima i stalaktitima prečnika od nekoliko cm do čitavog metra... Evo i nekoliko fotki:
Nakon Postojnske Jame, i upoznavanja sa ekipom put smo nastavili prema reci Soči na kojoj smo napravili prvu pauzuz za kafu. Na ovom delu puta iznenadio sam se brojem motoraša koji se u punoj opremi iz čistog zadovoljstva izašli na put...
Put dalje nastavljamo, uz kraće zadržavanje na parkingu obližnje žičare, prema Bohinjskom jezeru i ski centru Vogel. Jezero, savršeno prozirne boje, prepuno je turista i ljubitelja sportova na vodi (jedriličari, veslači i sl. ). Do ski staza stiže se zatvorenom žičarom (gondolom) koja važi za jednu od najstrmijih u regionu, penjemo se na 1535m odakle imamo savršen pogled na jezero i obližnje planine (nije preporučljivo za osobe koje se plaše visine
). Okvirno sat vremena smo proveli šetajući se po ski centru, diveći se prirodom i ljudima koji se usuđuju spuštati tamošnjim ski-stazama.. Skijašima će značiti ako kažem da su sve staze crne i crvene 
Nakon što smo završili obilazak Vogela, sedamo u kola i nastavljamo put prema Bledu gde nas čeka obilazak crkve Marije Magdalene koja se nalazi na ostrvu na Bledu, večera i prenoćište. Prethodni vikend tamo je održano svetsko prvenstvo u veslanju, tako da je jezero još uvek bilo preplavljeno veslačima. Voda, isto kao i na Bohinjskom jezeru, savršeno je čista i prozirna... Čamcima prelazimo do ostrva na kome se ne zadržavamo preterano dugo. Odlazimo na večeru u restoran koji se nalazi uz jezero i okupiramo tamošnji parking.
Slede klopa, cuga, zezanje i tako do mraka... 
Drugi dan smo krenuli u nove avanture, prva stanica- najveća ski skakaonica na svetu Planica
Put u ovom delu postaje zanimljiviji jer izlazimo iz doline i krećemo u osvajanje serpentina obližnjih planina Na prvoj pauzi, zveramo u vrh litice odakle skijaši kreću u zalet za skok. Nismo imali ni vremena ni snage da se popnemo do gore, ali siguran sam da bi se smrzao od straha kada bi trebalo da se pustim na skijama sa te visine... 
Ako pažljivo pogledate, na fotografiji skakaonice, nekoliko crvenih piksela koji se naziru su ljudi.. mislim da ćete tek tada razumeti o kojim dimenzijama skakaonice se radi Odatle put nastavljamo prema Nacionalnom parku Triglav i planini Mangart. Kako bi smo došli do tamo tranzitiramo kroz Kranjsku Goru, prelazimo u Italiju i zatim vraćamo u Sloveniju nešto južnije.. Penjanje na Mangart jedna je od najuzbudljivijih vožnji koju ću pamtiti čitav život. Kiša se taman spustila kako smo prišli planini, voda je na put nanela dosta kamenja i otpalog lišća, a mi smo krenuli u osvajanje bezbroj serpentina... 
Negde na pola puta ušli smo u oblake i gustu maglu, a na par stotina metara mogli smo da vidimo munje na svakih minut-dva... Najzad, osvajanje vrha (najviše tačke puta- ne Triglava ) probudilo je fantastičan osećaj u svima nama, kiša je i dalje padala sa pljuskovima u naletima, ali to nas nije sprečilo da izađemo iz kola i da se slikamo i snimamo... U svakom slučaju slike govore više od reči pa zato uživajte 
Nakon svega 10ak minuta provedenih na vrhu (2050m) vraćamo se u dolinu i nastavljamo put kroz Goriška brda koja su pokrivena vinogradima. Usput nailazimo na utvrđenje iz srednjeg veka kod kog pravimo kratku pauzu. Stajemo na Petrol pumpu po gorivo (v6ice su presušile
) Dalje nas put vodi ka impresivnom zamku iz 16og veka Dobrovo. Obilazimo muzejsku postavu u zamku punu starih komada nameštaja, slika iz različitih doba i kolekciju novčića, kao i vinski podrum Dobrova.
Nastavljamo put dalje, kroz Italiju, preko Nove Gorice i Sežane prema Lipici- najstarijoj ergeli konja u svetu koja još uvek radi. Nažalost ovde se naš izlet sa alfistima završava, pozdravljamo se i nastavljamo svojim putem. Jaca i ja smo ostali da obiđemo ergelu a ostali su otišli na večeru gde su se i razišli. Lipica je zaista sjajna, i vredelo je što smo se odlučili za obilazak. Uz pratnju vodiča obišli smo imanje koje je prepuno istorije. Videli smo neke od najboljih pastuva Lipicanera na svetu, mazili kobile i ždrebad i upoznali se sa malim delom istorije 430. godina stare ergele. Odatle, Jaca i ja smo se uputili ka Trstu koji je udaljen svega 10ak kilometara.
Tamo nas je zatekla oluja, ali nas nije sprečila da uživamo u gradu. Prošetali smo se gradskim kejom, i otišli na pice na večeru... Izbor pice je bio gotovo nemoguć jer je u ponudi bilo neverovatno mnogo kombinacija 
Uglavnom tu se naša priča završava, nakon večere vraćamo se u Postojnu gde smo prenoćili i sutradan se uputili kući za Novi Sad... 
Eto, to je naša priča... Dobro isplanirana ruta, dosta dobrih automobila i još boljeg društva recept je za savršen AR skup. Na kraju želeo bih da se zahvalim Klaudiju na odličnoj organizaciji kao i da pozdravim celu ekipu koja je bila sa nama na izletu, siguran sam da ćemo se svi mi opet družiti na nekom sledećem skupu Alfista u regionu... Evo još par slika ekipe i naših ljubimaca...
i lijepe slike 
