. Usput sam očijukao sa drugim Alfama, što mi je ova moja vratila otkazivanjem brisača po najvećem pljusku. Posle su ipak proradili, verovatno se motor isključio zbog pregrevanja jer su brisači radili par sati neprekidno. To je bio i jedini problem (ne računam jednu pregorelu sijalicu).
Možda ovaj post bude motiv nekome za sličnu stvar.
Polazak 23. juna iz Beograda oko 17h, autoputem preko Zagreba sa zadržavanjem u zagrebačkom McDonaldsu i Merkatoru (u kome sam kupio samo jaffu i smoki)
Par fotografija na Trgu i nastavak prema Mariboru. Dolazak oko 23 časa.
Sutradan je u Mariboru bilo kišovito, ali smo ipak obišli Pohorje i prošetali uz Dravu. Za one koji ne znaju, Pohorje je nešto kao Bežanijska kosa, ali sa preko 1000m nadmorske visine
. Imaju i žičaru još iz vremena SFRJ, a povratna vožnja košta 9€ po osobi.
Slovenački putevi nisu ništa bolji od naših, a šestomesečna vinjeta za autoputeve je 35€. Sam Maribor je klasičan srednjeevropski grad. 5-6 sati u njemu je generalno sasvim dovoljno.
Ostavili smo Maribor za leđima i krenuli ka Ljubljani na koncert Simply Red-a (bio sam primoran
). Tu sam prvi put stao da sipam gorivo. 
Prilazi mi neka sredovečna gospođa i na lošem srpskom pita da li smo zaista iz Beograda i moli za pomoć. Njen Fiat Bravo 1.4 12v se ugasio i ne može ponovo da ga ustartuje. Ja sam naravno pristao uz napomenu da se moje poznavanje mehanike završava na povlačenju ručice za otvaranje haube. Naravno, bio je u pitanju loš akumulator pa smo uz kablove (i kafu) rešili problem. U nastavku puta svraćamo u mesto Trojane, poznato po vrhunskim krofnama - ispravna odluka. Usput ganjam ovu karavanku.
Ipak, sve vreme sam pazio na propise jer nisam želeo nikakav kontakt sa policijom.
U Ljubljanu stižemo oko 18:30. Kratka šetnja, klopa, par fotki i odlazak ka hali Tivoli. Ispred je naravno bilo više vozila nego parking mesta, a ja sam im ostavio sva 4 točka na zelenoj površini
Posle koncerta produžili smo ka Brniku (mesto pored aerodroma, kao Surčin) gde smo imali rezervisan smeštaj.
Treći dan "on the road": Nakon jutarnje kure Seleniom (
), krećemo ka Kranju, Bledu i Austriji.
Provodimo oko 45min. na aerodromu. Slikanje pored izloženog DC-6 i kratki spotting sa terase aerodroma. Na aerodromskom parkingu čista pornografija:
Moj utisak je da na slovenačkim putevima ima procentualno više Alfi nego kod nas. Sa druge strane Alpa, u Austriji najviše sam viđao Mazde i Fordove (što mu nekako dođje jedno te isto) uz potpunu dominaciju Audija.
Sloveniju napuštamo tunelom Karavanke i ulazimo u Austriju. Rešio sam da ne vozim autoputem koji je najkraća i najbrža veza sa Salcburgom već preko najvišeg vrha Alpa u Austriji - Grossglocknera. Grossglockner High Alpine Road
... ako vam ja zanimljivo da pišem dalje, u suprotnom
nastavi dalje sa pričom 
A onda su jednostavno proradili, skoro me uplašiše jer sam ostavio ručicu u FAST položaju. 
Put je dalje vodio prema Salcburgu u kom smo proveli oko 2 (prilično dosadna) sata. Mrzelo me je da tražim besplatan parking (ako je takvog uopšte bilo), pa sam pustio GPS da nas odvede do najbliže podzemne garaže - hotela Sheraton. Iako je garaža bilo skoro puna video sam prazno mesto pored jedne 159-ke, a kad sam prišao ispred tog praznog slota je bila još jedna 
) bio rezervisan u zapadnom predgrađu Linca pa se nismo ni zavlačili u grad. Tu me je dočekala vest da je umro kralj popa 
Sutradan je trebalo rano ustati i nastaviti ka Zeltwegu. 
