Sasha napisao:To i treba da budu lična i intimna osećanja, baš iz tog razloga me izuzetno iritira taj religizni bum koji kod nas traje poslednjih dvadesetak godina, a preneo se na sve društvene pore, sport pogotovo.
Apsolutno se slažem sa ovim, po meni to je srž problema koji ovaj narod/država ima poslednjih decenija. Imamo poplavu instant vernika, instant političara, instant navijača,..., instant svega što je oportuno i opšte društveno prihvaćeno, što znači da vlada mentalitet čopora. I ne bih ovde stvari ograničio isključivo na nas, u manjoj ili većoj meri karakteristično je to na globalnom nivou, ali smo mi u ovom procesu nesrećne tranzicije i potrage za sopstvenim identitetom dodatno pogubili same sebe.
Sve manje se polaže na obrazovanje koje ne mora biti isključivo formalno, već koje uključuje i sva ona sitna saznanja koja priuštimo sami sebi, a sa druge strane traje žestoka bitka za 5 minuta slave i globalne pažnje tamo gde je nešto "in". Do pre dvadesetak godina religija je bila totalno "out" i praktikovali su je (često i krišom) uglavnom oni koji osećaju iskrenu potrebu za njom, a onda odjednom zaokret za 180 stepeni! Koliko to uopšte može biti iskreno?
Suština je okretanje samima sebi i zavirivanje u sopstvenu dušu (shodno tome i traganje za potrebnim odgovorima), a svaka jedinka za sebe kadra je izvući dosta odgovora svojstvenih samoj sebi, ili ono što ja volim da kažem "traganje za sopstvenim bogom"! A ako je nekome potrebna institucija ili simbol - opet OK, nekome treba, a nekome ne. Ovo masovno isticanje religiozne pripadnosti i gde treba i gde ne treba, ali i neko opšte stanje u institucijama koje propagiraju tu istu religiju po meni prilično odstupaju od samih ideja koje religija formalno proklamuje.
Samo da dodam, definitivno nisam pripadnik vladajuće religije i ne praktikujem bilo kakve nametnute rituale i običaje. Ali ne mogu se nazvati ni ateistom u klasičnom smislu iako sam potpuno saglasan sa definicijom da nema boga kao simbola i personifikacije same relgije. Hoću reći da verujem u nešto, verujem u prirodu, u tu neku materijalnu ili čak duhovnu česticu usađenu u nas same koja nas određuje, a svaka organizovana religija na papiru drži mnogo toga mudrog i istinski korisnog za pročitati i usvojiti. Problem je razumevanje i praktična upotreba napisanog. U tom smislu mi se čini da je najdalje otišla misao dalekog istoka gde u nekim slučajevima ne postoji personifikacija boga, a od sledbenika se upravo traži da zaviri u samog sebe i potraži sopstvene odgovore.
Ali u čitavoj priči je ključna tolerancija, duhovno bogatstvo i međusobno razumevanje, pa tako ja ovakav nemam nikakav problem da shvatim i podržim sagovornika bez obzira da li je religiozan i koju religiju praktikuje. Ključ je samo u tome da je iskren u tome što radi, a u tom slučaju poštujem svaku razliku u razmišljanju i poimanju sveta oko sebe.
Oooops, opet ja odlutah od teme, ali nisam kriv, kolege mi bacile kosku
Hajde bar da završim u skladu sa temom: Ne mogu da procenim zbog čega Nole forsira religiozne simbole i gestikulaciju, da li je u pitanju istinska pobožnost ili ima tu i malo usvojenog načina ponašanja koji trenutno ima prođu u narodu!? Što neko reče, bude tu gestikulacije i ponašanja koje odudara od religiozno smernog, ponekad sam sebe negira, ali generalno smatram da ne čini ništa loše.
Iza ovog Noletovog uspeha stoji čitav tim ljudi eksperata u svim oblastima, počevši od medicine, njegove fizičke spreme, pa do načina predstavljanja u javnosti, upravljanja finansijama i slično. Taj tim radi praktično savršeno i između ostalog i zbog toga je Nole na vrhu sveta. Ne isključujem da je i taj aspekt prostudiran, ali je sasvim moguće i da je dečko istinski religiozan. Ono što je sigurno jeste da uz sve obaveze koje ima od rane mladosti apsolutno nije imao vremena da do kraja istražuje svoju duhovnost, ali u ovom trenutku je najvažnije i apsolutno pohvalno to što ne propagira bilo šta agresivno, što se trudi da balansira i da nađe neku meru u situaciji kada, za razliku od njega, mnogi od fanova gube kompas i meru, uključujući tu i štampu, kao i političare željne grebanja o tuđ uspeh. Dakle, ima nekih kontradiktornosti u određenim gestovima tog mladog čoveka, ali po meni ništa neobično za njegove godine i ništa što bi bilo za osudu od bilo koga. To je neko moje mišljenje, ali sve je to sporedno. Meni kao ljubitelju tenisa najvažnije je ono što se dešava na terenu, odnosno da dobijem svoju porciju višesatne zabave bez obzira za koga navijao, a šta ko radi van terena i kako radi - njegova stvar i njegov problem, baš u skladu sa omiljenom maksimom - Live and let live
uf bre
samo nek se smeska i razgolicuje,bolje ce da prodje u zivotu