Sta Alfu cini Alfom i zasto bas taj model?

[Stefan Alfa DXB]

Pozdrav svima,

Ova tema sluzi za sve diskusije o tome zasto je nas brend toliko poseban, zasto ste se odlucili bas za vas model, koji model bi bas bas voleli da imate i zasto.

Ideja je da na kraju sklopimo pricu potkrepljenu cinjenicama, kojom cemo prosiriti svest o vrednostima Alfe na ljude koji ne znaju nista o automobilima i vec su zasuti savetima o drugim brendovima - drugim recima prodati im brend

[Kaligula]

Hohoho sa nestrpljenjem pratim ovu temu

[G0XY]

Onda bi trebalo da krenemo hronoloski,svako od svog prvog modela:

Alfa Romeo 145 1.4 ts restiling
Ovo je bio moj prvi susret sa Alfom,daleke 2005. godine i odatle pocinje moja celokupna istorija povezanosti sa ovim jedinstvenim brendom.Ovaj model je jednostavno zasenjivao sve ostale modele koji su bili izlozeni za prodaju...boja,agresivni prednji kraj,elegantne linije,prosto je privlacio paznju.
Jos kada sam usao unutra,kokpit kao da je dizajniran da se odmah zaljubis u auto i da kada izadjes,sto pre pozelis da se vratis za volan i da nastavite tu specificnu povezanost.
Bolest se posle ovoga sve vise pogorsavala i ovakvu povezanost osecam kroz sve modele Alfe, koje sam imao priliku da posedujem.
Jednostavno,iscekujes nestrpljivo kada ces opet da se vratis za komande svog vozila i svaki put osetis ono isto uzbudjenje,kao kada si prvi put seo u njega.
A tu je i onaj famozni nagon,da se par puta okrenes i divis se autu kada ga ostavis na parkingu

Svakako da nisam jedini koji se ovako oseca i da je ova specificna strast jedan od razloga, zasto Alfa Romeo brend ima hiljade fanaticnih poklonika sirom sveta.

[Stefan Alfa DXB]

Vec sam ispisao jedan post, ali mi nesto nestade...

Prva voznja u Alfi mi je bila u Alfetti dizel kad sam bio bas mali, tako da se ni ne secam, secam se samo da je bila teget, imala ravne hromirane kvake i drveni trokraki volan, bila mi je zanimljiva ali bio sam bas mali tako da se to ne vazi.

Najvise volim Alfu zato sto nijedan drugi auto ne budi automobilistu u meni kao Alfa iako sam vozio svasta, narocito od kad zivim u Dubaiju. Mislim da je najbolje da objasnim na primeru povratka kuci posle napornog dana na poslu:

1. Izvadio sam kljuc iz dzepa 30m pre parkinga i sve vreme gledam svoju mezimizu dok hodam ka njoj.
2. Palim auto, Busso brunda i vec se smeskam
3. Planiram putanju do kuce
4. Setim se da imam tunel usput, pa ubacim krug oko firme da se zagreje ulje u motoru do tunela
6. Tunel, usporim na 60ak, spustam prozore, vracam u drugu, pun gas, treca
7. Izasao sam iz tunela, nastavljam polako kroz naseljno mesto
8. Kezim se kao dete ostatak puta

Omiljeni model mi je 156, zapravo omiljeni auto na celom svetu mi je 156 GTA. Video sam je kao klinac u casopisu, mislim da je bio Auto Svet i ucrtala mi se u mozak sve do dana kada sam kupio svoju dizelku. Nijedan auto u to vreme nije izgledao ni blizu tako brutalno. Obicno kad se neko konacno dokopa auta sa postera bude razocaran, mada to nije bio slucaj sa mnom. Nikad necu zaboraviti kako je lagano prolazila krivine od Topole do Kragujevca. Uvek mi se svideo to sto ravnomerno proklizava, nema ono da se otkaci odjednom, nego uvek imas sansu da se izvadis kad preteras. Kad sam je uzeo, ocekivao kvarove kao iz prica, medjutim mi smo u kuci imali 2 156ice i obe su radile bez greske.

[milosnbgd]

Ja nisam nesto mnogo i dugo vozio Alfe, ali i kroz krace druzenje sa njih 3 ukupno, postalo mi je jasno kao sto kaze GOXY, zasto ima toliko Alfista sirom sveta.
Kad sam seo u prvu 156 1.8ts (koju sam imao nekih 2 meseca, preprodao kao i ostale da bih zaradio neke pare) to je bilo to....Osetio sam taj Alfin X faktor....I takodje, onaj dobro poznati osecaj da mi nikad ne bi dosadilo da je vozim. Smorio sam se kad sam je prodao al reko nema veze bice jos...
Onda sam uzeo 156sw 2.4 jtd..Vozim je autoputem ka kuci i prosto mi nesto neverovatno da se dizel tako lepo cuje, jos ide super, osecam se nekako sveze dok vozim auto....Vozikao se malo i opet prodao posle mesec dana, i manje....Uglavnom tad mi je omiljeni auto postao 156 Alfa, nekako mi je unikatan i ima vecu dusu od svih automobila koje sam vozio i u kojim sam se vozio..
Trecu sam uzeo 166 2.4jtd cisto iz zelje da opet malo vozikam Alfu....Kupili su me neki sitni detalji, drveni volan, koza i slicno...Volim to kad se takvim stvarima daje na znacaju....Malo vozio i prodao brzo
Sad sam na nekom raskrscu, treba da uzmem novi auto, i zestoko se premisljam sta da radim.....Uzeo bih 159 2010,11god sa nekom bas dobrom opremom, ali znam da cu na njoj dosta izgubiti usled pada cene, tako da cemo videti jos...

Inace, sustinu zasto ljudi vole Alfe je po meni Clarkson vrlo jasno objasnio:

"There is something about Alfa, when they go, it's like you lost a dog or member of family or something..."

Da se razumemo, volim ja i neke ostale brendove, Mercedes pogotovo, Saab takodje, interesantan proizvodjac koji je po meni, u nekim stvarima slican Alfi....Kapiram ja i zasto ljudi vole VW, imam drugara koji je lud za njima al ne pljujemo se medjusobno Ali mene je licno Alfa osvojila svojim nekim sarmom i sitnicama na koje obracaju paznju i znam da ce biti zauvek tako

[bums85]

Nista bez Golfa

[Skuks]

Zanimljiva lepa tema, probacu da sazeto napisem
Sve pocinje davne 2003, ja klinac nisam ni za sta drugo znao sem Alfe i Ferrarija. Bila je prisutna alfa ali samo u igrackama, u to vreme moji nista nisu imali od kola. Jednog lepog letnjeg dana dolazi moj cale sa kolima, Alfa 33 prva serija. Provozao me jedan krug u njoj i od prilike tada sam poceo da se zaljubljujem u Alfu. Posle nje je uzeo 155 i sa njom je pocelo svo ludilo koje imam i sada. Odrastao sam uz Alfe i nenormalno ih volim. Secam se kao klinac idalje sedeo sam satima u 155ici i mastao kako cu voziti jednu, svoju.. Sada sa 19 godina odavno stekam pare da kupim svoju prvu Alfu, a nadam se da cu do Avgusta uspeti da nadjem neku 155icu ili 145icu. Cale sada ponovo vozi 33 a mene sve vise hvata Alfa virus. Znam da sam toliko zaludjen sa njima da sam poceo da izludjujem sa Alfama i drugare koji obozavaju kola

[motorhead]

Model I ova tema viewtopic.php?f=5&t=55641#p1445199
UBITACNA KOMBINACIJA

[spike]

Alfa 33, kao klinac ugledao jednu crnu, posedovao je tetkin drugar, od tada mi je to auto snova. A od kako je izasla, drzao poster u sebi, dve crvene 156 GTA, jos uvek imam taj poster.
Od kako znam za sebe Alfa i Ferari su dva brenda koja obozavam i kod mene nista ne moze da ih zameni.
Ljubav prema Zastavi i jos nekim automobilima je dosla kasnije, ali je drugacija i nije to to.

[Dragon]

Negde krajem 70-tih jedini čovek kojeg sam znao da je vozio Alfu bio je jedan apotekar. Gospodin, uvek odelo, kravata, uglađenih manira... Ti ljudi koji su vozili Alfe ranije su po pravilu bili face, nekako posebni i drugačiji od običnog sveta...

Tako se meni Alfa urezala kao automobil - simbol sportske elegancije, koji je, nažalost, dugo bio van domašaja zbog vremena u kojima smo živeli, a kasnije i zbog priča s kojima su nam punili glave...realno, mislio sam da nikada neću moći da je vozim. Svaki put kada sam ozbiljno razmišljao o Alfi krajem 90-tih ili početkom 2000-tih...majstora malo, delovi papreni... Za nekog ko je živeo u "provinciji", nepremostiva prepreka. Kome god pomeneš, ne Alfu, nego Italijana uopšte, gledali su te kao da si nenormalan.

Iskreno, situacija se promenila selidbom u BG, a posebno kada je zaživeo forum. Ali, avaj, opet nemam mu.a, i prve "velike" pare koje sam u životu dao za auto, otiše na Ford Mondeo, pet godina star. Limuzina samo takva...sve dok nisam seo i provozao 156.

Nisam mogao da verujem kakav je to osećaj, kao da sam seo u Formulu 1. Ubrzo ode Mondeo u oglase, prodam ga iznenađujuće brzo i kreće potraga za Alfom...nema dobrog primerka i u trenucima slabosti i potrebe za autom uzmem Stila. Ali, sve vreme gledam samo Alfe, zarazio se odavno. I pojavi se konačno 156 kakvu sam hteo...onda vidiš sebe u odrazu neke velike staklene površine kako voziš Alfu, kažeš "vau" i srećan si.

[PapaSle]

Zašto Alfa? Pa u mojoj familiji, keva i ćale su uvek voleli BMW i Alfe... Zapravo, ćale je voleo BMW, a majka Bmw i Alfe... I onda sam kao svaki klinac pecao pogledima koliko se sećam 33ke, znam da mi se na oko 75 nije sviđala... Mada šta sam tada i mogao da znam...

Tako godina za godinom, prvi model, za kojim sam samostalno odlepio, bez nagovaranja, je bio 145... Crveni, crni, teget, zeleni, nije bilo bitno, svi su mi bili vrhunski. Nisam znao koliko je kvalitetan, koliko ide brzo( znao sam koliko piše na cajgeru  ), kakav je potencijal, međutim, kako je taj auto izgledao. Zapravo, njega i dan danas volim, te bih i voleo ako se sklope kockice, da kupim jedan i potpuno repariram... Nešto poput onog Lalićevog 2.0.
Sledeća Alfa, za kojom sam odlepio (zapravo i nije bilo puno automobila u životu za kojim sam ja odlepljivao – Alfa 145, 147, 159, BMW E30, E39... naravno ako se računaju konvencionalna kola, a ne rariteti) bila je 147 kad je izašla... Odlepio sam za njom, al mi je bila nedostižno voće...

Skoro 10 godina kasnije, ubijen realnošću, ali i uz saznanje koliko sam teško stigao do toga da imam svoj auto, u izbor je ušao samo voljeni kupe heč od nekoliko proizvođača, vođen pre svega troškom održavanja i potrošnjom, gde su stidljivo na listu upali i voljeni i davno zaboravljeni BMW E46c i Alfa 147. Bmw je brzo otpao sa liste, jer sam vremenom zamrzeo pojam BMWa u Srbiji, kakve njuške i karakteri to voze, a u kombinaciji sa troškom održavanja... Na listi su ostali Alfa i više se i ne sećam koji još, mislim Astra, koja je otpala iz razloga tolike ogavnosti da nisam hteo da je provozam i C4 Citroen, koji mi je načelno uvek bio gotivan auto, ali sam u međuvremenom provozao 147 i to je bilo to, nijedan auto, nijedan model više nije dolazio u obzir... Uopšte ne znam što nisam gledao GT-a, što nisam stao da skupim za 159, da možda pogledam još neki auto, ali ne, toliko sam se zalepio za ovaj 147 da sam bio slep za sve drugo...

Zašto je Alfa posebna? Pa prosto, kontakt sa njom je kao sa živim bićem... Ne znam koji automobil još dobija konjske snage kad ugradiš naslon ili xenone... Ne znam koji auto odbije da ti upali odmah nakon trenutka što si otkazao mali servis zbog drugih obaveza, samo tada i nikada više, ali APSOLUTNO bez razloga (dobar akumulator, ne vuče nigde struju)... Ne znam koji auto krcka kad je prljav, al kad je čist nema ni šuma... Ne znam koji automobil još ima prvenstvo da se prema njegovom pranju, poliranju i ostalim glupostima kalupe i druge obaveze a ne obrnuto... Ne znam još puno kola koja plaču kad ih voziš na niskim obrtajima i koja se smeju kad šibate jako obrtaje (smeju se sto posto, samo ne znam gde).

Da li sam ja Alfista, pa verovatno nisam. Kad vidim koliko ovde ljudi je promenilo samo Alfi, šta je sve prošlo sa njima, ko sam ja kao mladi padawan tabora da se nazivam Alfistom. Da li ću jednog dana biti Jedi Alfista, ne znam, ali da sam zaražen virusom jesam... Odoleo sam brojnim ponudama, dobronamernim i zlonarmernim za promenu tabora, a prilično dobru sliku imam kakva će biti i budućnost. Voziti Alfu je nešto posebno, prosto i jednostavno nisi kao i svi drugi.... Za mene si gospodin, sportskog srca.


Jedino što bih dodao da mi se kod dela Alfista ne sviđa nepoštovanje određenih delova istorije... Ok, možda ja nisam proživeo to vreme i osećaj kakav je voziti Alfu 75 3.0, al je pljuvanje Alfinih boxera, prednje vuče ili JTDa jednostavno pljuvanje po delu istorije.

Pozdrav

[Ogi]

Ja sam zaljubljen u period, kraj 80' i pocetak 90'. 155 a, potom 75, dva modela koja me cepaju na dva dela.
Taj mazohizam i romantizam je krenuo pre dve godine. Nisam ni slutio da automobil moze da mi promeni emotivno stanje u toj razmeri. Pre same Alfe, vozio sam ( Citroen XM 2.0 CT Turbo ). Elem, seo sam posle posla sa dobrim drugarom u njegovu 155icu ( Sule ), taj trenutak kad je pocela da prede u leru a potom druga i treca, izgled enterijera i eksterijera, prva krivina i pucketanje plastike, me je odvelo u detinjstvo. Da je nazovem trauma, secanje kada je "Cale" uzeo na kratko Alfu 147 GTA rosso, je pokrenuo taj virus koji je krenuo da se razvija, ta voznja je bila okidac svega do sad.
Ubrzo se citroen nasao na oglasu, vrlo brzo je i otisao. A onda je krenula potraga za Alfom.
Posle mesec dana 155ica je pronadjena i to cim je ugledana. Bez ikakvog razgovora, dogovora i znanja. Te veceri pocinje nova era, era Alfizma za mene.

[popovicvl]

Prva Alfa u kojoj sam se duže vozio je bila 166 3.0V6 sa MOMO enterijerom. Burazer je kupio u Austriji za neke sitne novce. Kad se udje stvarno je aristrokratija, ozbiljno dizajnirano vozilo. Ne ostavlja te ravnodušno.

Alfa je završila neslavno, pucanjem zupčastog kaiša na auto-putu. Jbg, burazer je baš svinja, kupio je auto, vozio 60k km za godinu dana bez dinara, stalno bio na relaciji A - SRB - A. Baš je saranio. Nakon toga je uzeo 156SW dizelku, još je živa.

Da ne računam italijansku socijalu iz 80tih, ali od 156 pa na dalje, kod Alfe mi se dopada to što je vozač u autu br. 1 osoba. To se vidi i kod 159ke kad se sedne na suvozačevo mesto. Kao da sam seo u Ladu specijal. Nema ništa, a kad je voziš tu je sve kako treba i više od toga.

[sinisa]

Pre 25 godina prva Alfa koja mi je odvukla pažnju bila je crvena 155, baš u ono vreme ratova i kriza, kada su po ulicama masovno purnjali VW dizeli. Tada još klinac, prošlo je dosta vremena do moje prve alfe. U međuvremenu bila je tu neka 75-ica 2.0TS po komšiluku koja mi je odvlačila pažnju, dok sam ja ipak bio u drugim vodama, khm*nemačkim*khm...

Negde 2002. godine video sam na TV-u Breru kao koncept, impresioniran držao sam je u glavi i bio oduševljen kada su 2005. godine izbacili produkcione 159-ke i Brere. A onda sam na slikama video enterijer i pomislio (pogrešno) "pa ovo ni na šta ne liči"... 2007. godine sam seo u jednu i demantovao samog sebe, položaj vozača, osećaj u rukama, tesan enterijer (da, to mi je +), neravan pod ispod pedala, savršenstvo dizajna... sve. Tada sam rekao sebi da ću je kad tad voziti.

2012. sam kupio prvu 159-ku, načekao se rešavajući druge prioritete u životu, ali bila je vredna čekanja. Iako sa omraženim 1.8MPI motorom, nauživao sam se u vožnji, uvek tražio duži put, ili neku priliku da što više vozim. Malo ko razume, ali postoji osećaj u vožnji Alfe koji nije savršen, koji ima to nešto što ume da zarobi čoveka kome automobil nije samo prevozno sredstvo. 2016. godine sam kupio drugu 159-ku, na žalost dizel, ali snažniju i opremljeniju, neko vreme imao dve... I sada podjednako uživam u vožnji, ma i u pranju kola, sređivanju... i pogledu kad je ostavim na parkingu. Na svu sreću ženski svet nije ljubomoran

159-ka možda nije true blooded Alfa, ali nosi dovoljno Alfinih gena upakovanih u sportsku krstaricu. Ti geni su oni vozački, koji se ne vide, a osećaju... Uz to, eksterijer je dizajniran pre 15 godina, a i dalje izgleda prelepo, agresivno i moderno. Alfa.

Suvišno je napisati da će mi i sledeći automobil biti Alfa...

[DejanGT]

Po meni je Alfa Romeo automobil pre svega za ljude koji vole da voze. Ako uživate u vožnji sigurno ne bi ste bili razočarani ni jednom Alfom. Nije bitno da li ima 100 ks ili 200 ks, benzinac ili dizel - uvek je garantovano uživanje u vožnji. Naprosto je takav sklop auta. Alfa je redak automobil koji će vas inspirisati da svuda idete najdužim putem, putem najzanimljivijim za vožnju, nasuprot zdravoj pameti izbegavaćete auto put i tražiti izazove, krivine, sempentine, uspone, preticanja...

Druga Alfina vrlina je što se kad je pogledate iz svakog ćoška vidi duša ljudi koji su je stvorili. Vidi se njihov način razmišljanja, način rešavanja problema, kreativnost, strast, talenat, ponekad i zablude i stranputice ili genijalnost u stilističkom ili inženjerskom smislu. U svaku Alfu je utkano užasno puno krativnog ljudskog rada, osećaja za lepo, ljubavi i strasti prema onome što se radi, a ne glad za novcem i profitom. Ta ljubav prema automobilima kod onih koji su kroz istoriju stvarali Alfe se itekako prenosi i na ljude koji je s ljubavlju poštuju, imaju i koriste.

I cela ta stvar je zaista najviše povezana sa emocijama, pa je potpuno bespredmetna rasprava o veličini gepeka, potrošnji ulja, velikom servisu, plastičnim kvakama ili ceni ovoga ili onoga... Kome su te stvari bitne apsolutno treba da beži od Alfa Romea na drugi kraj sveta, jer u suštini nije uopšte razumeo poentu.

Alfu su stvorili neki ljudi sa svim svojim vrlinama i manama za neke iste takve ljude kojima se one sviđaju. Svi ostali mogu da kupe milion drugih automobila koje su konstruisali i napravili komiteti na nekom sastanku uvezani sa robotima. Srećom eto za svakog se nudi po nešto, niko ne mora da ide peške

[Dragon]

[srecko_mata]

Moram da se oglasim, ljubitelj sam kola generalno, nemam tu nacionalnu podeljenost, neke volim manje neke vise to svakako. Ali kao neko ko se bavi nekim vidom dizajna i projektovanjem, od malih nogu sam gajio te estetske poglede na svet, i italijani su mi uvek bili iznad svih bas zbog tog dizajna, upravo zato mi je raslo interesovanje za italijanska kola. kasnije, kako to iskustvo i interesovanja nalazu, upoznajem se sa motorima, i istorijom automobilizma u svetu, pa mi Lancia Delta HF integrale postaje jedan od omiljenih automobila a sa njim i alfa 145, alfa 147gta, gtv, i slag na tortu alfa GT koju danas i posedujem

e tu nastaje posebna sreca, kada posedujes auto koji oduvek zelis, i kada te svaki dan saceka neki novi pozitivan komentar, od komsija i slucajnih prolaznika, na racun auta i odnosa prema autu. i bukvalno ne bih izlazio iz kola da ne moram.

kao sto DejanKG kaze, alfa je auto za ljude koji vole da voze. a od svega sto sam vozio do sada, ni jedan auto se ne vozi kao alfa. to je neko moje misljenje o autu koji kratko imam ali sam previse odusevljen svime sto se njega tice zivi bili

[MareKG]

Jednom davno beše, dok su u ulici svi uglavnom vozili juga, kečeve, puntiće dotera najbolji drug Alfu 155 2.0 TS koja je imala crvenu tablu, kožna sedišta itd. Do tog dana sam bio veliki ljubitelj Mercedesa i planirao jednog dana da ga i kupim. Tog dana me pozvao da se provozamo u 155-ici o kojoj pojma nisam imao kao ni o Alfama uopšte. Taj auto je imao neki je*eni zadnji lonac i čuo se za sve pare, totalno me kupio da od tog dana postanem lud za tom markom. Pare su predstavljale problem tako da dugo vremena nisam mogao sebi da kupim neku Alfu, išao sam na to da kupim bilo koju samo da nosi Alfin znak pa sam tako gledao od 33 do 156-ice. To je vreme kada je 156-ica bila 6000-7000 evra, naravno nemoguća misija tada. Prošlo je puno vremena i skupljanja para isključivo za automobil koji sam na kraju i našao. Auto za koji sam rekao,tada pre 4 godine da nikad neću prodati, to govorim i dan danas. Ne znam, neko vozi auto godinu-dve i dosadi mu, pa predje na nešto drugo. Ja to tako ne bih mogao, što zbog ponude polovnih auta koji je blagi očaj, što zbog ulaganja u drugi u koji moram sve ispočetka. Tako ostade priča na Alfi, da nije bilo prijatelja i njegove tadašnje 155-ice danas bi najverovatnije vozio Mercedesa, kojeg jako poštujem i smatram da pomera granice u auto industriji po pitanju savršenstva. Ipak ga ne bi kupio jer je srce vezano za Alfa Romeo, koliko god razum teži ka drugome

[starac vujadin]

[Zvrle]

Od malena obozavam automobile, pocetkom 80-ih godina u 5-om razredu osnovne skole sam se pretplatio na Auto magazin, koji je vazio za najbolji automobilisticki casopis u tada velikoj Jugoslaviji i tako skupljao znanje o automobilima. Mastao sam da probam i vozim sto vise automobila i sam stvorim neki svoj sud o njima a ne samo preko casopisa. Donekle mi se taj san i ispunio jer sam imao prilike da dosta automobila vozim, sto svojih, sto od poznanika, prijatelja, rodbine. Prvi Italijanski auto koji sam imao prilike da vozim je bila Lancia Delta HF turbo 1.6. Malo je reci da sam bio odusevljen, jedino mi je smetalo previse tvrdo vesanje, ali mozda mi i ne bi smetalo da nisam vozio nasim putevima 90-ih godina, koji su bili uzas, mada ni sada nisu puno bolji.
Onda je na red dosla prva Alfa, drugarova 164 3.0, kupila me je odmah, neverovatna kombinacija sportskog auta i luksuza, nisam sebi mogao da je izbijem iz glave dugo vremena. Ubrzo zatim je na red dosla crna 155 2.0 TS koju je drugar koji radi u Italiji dovezao, secam se bila je zima, sneg, a ona crna, jednostavno me je ocarala.
Blizio se kraj 90-ih i pojavila se 156, kakav je to sok ( u pozitivnom smislu) za mene bio, bila je to ljubav na prvi pogled i zarekao sam se sebi da ce kad tad biti moja. Reklama za 156 SW sa Ketrin Zita Dzons mi je i dan danas jedna od najlepsih reklama za neki auto. Vreme je prolazilo ali novac za 156 nikako nisam mogao da skupim, u medjuvremenu sam imao Fiat Tempru, a imao sam prilike da vozim jos nekoliko Italijanskih automobila, sve je to ok, ali nije Alfa
Napokon je dosla i ta 2013. i 156 je bila moja i samo moja! Bio sam presrecan, kao malo dete kad dobije omiljeni slatkis. I eto posle skoro 4 godina uoposte mi nije dosadila i obozavam je, volim da je cista, da lepo mirise, odrzavam je kao ni jedan auto do sad. Cesto uhvatim sebe kako mislim na nju kao neki klinac koji je tek dobio vozacku dozvolu i prvi mu je auto, a ja mator konj sa skoro 30 godina vozackog staza. I pored malera koji me poslednjih meseci prate sa njom,(dva sudara u 5 meseci) i dalje je obozavam i jedva cekam da je dovedem u stanje u koje jedna ALFA i zasluzuje da bude.

[Stefan Alfa DXB]

Covek je objasnio u kratkim crtama

<iframe width="560" height="315" src="https://www.youtube.com/embed/7ZtYvGGQGt0" frameborder="0" allowfullscreen></iframe>

[Nicola Romeo]

Kao i svi ko klinac se lozio na automobile, malo vise na motore, a onda se jedan dan pojavi drugar, caleta mog sadasnjeg kuma, u nekom nadrkanom crvenom autu sa Alfinim znakom. Bila je to 156 GTA, kum i ja pustili uzemljenje i ako je on zakleti BMW-ovac. Proslo je i to, par godina kasnije drugar koji je vozio Lancer-a kupi AR 166 3.0 V6 perla belu, momo koza... kako je taj auto isao ( dok ga nije sahranio i zalivadio). Posle nje uzima isto 166 ali 2.0 TS u odlicnom stanju, skoro nov auto. E, tu pocinje moja podsvest da radi i da me navodi na tu vodenicu. Skupio sam neku lovu, hocu da uzmem neki auto, ne znam sta bih. Secam se da sam tada u Halo oglasima video oglas za neku AR 156 SW i odem da je pogledam sa matorim. Sve je bilo previse super na njoj da bi bilo istinito. Nastavljam potragu, sve ukupno potrosio mesec-dva, odem i sa ortakom u Kovin da mu pokazem tu 156, protrkeljisemo je celu, na kraju dam liku soma za corbu i da dodje sutra u BG da zavrsimo prenos i sve. I evo je, jos uvek je tu, u porodici je. Alfa nije najbolji, najsavremeniji, najlepsi auto na svetu, ali da me neko pita koji bih sledeci auto uzeo..... Bio bi to, bez razmisljanja, Alfa Romeo.
Zasto? Zato sto mi se moze i hoce

[EasyRider]

Alfa Romeo je stil.
Sve ostalo je status.

[nidza]

Baš je Škoda status ubilo se.

Tapatalk

[EasyRider]

Baš je Škoda status ubilo se.

Tapatalk

Razmisli pa ces uvideti