Alfa Romeo klub Srbija

Dečko je iz BG-a, do nekog udesa sa motociklom bio je ubedljivo najbolji kurir ikad viđen u firmama tog tipa (City, AKS, D-exp. i sl). Čuo sam za taj udes ali nikako nisam mogao da dođem do njegovog telefona, pozdravljao ga po kolegama koji su ga nasledili u mom kraju... ništa.

Sedeo sam tog dana sa prijateljem, zvoni mi telefon. Sa terase vidim dole mladića koji drži telefon, izlazim i pitam ga da li mene traži.

Da, veli, jel' me se sećaš?

Kao kroz maglu, odgovorih...

Žarko AKS, kaže...

Upadaj, čoveče...

Ne mogu, pokvario mi se auto... :/ Fiat Bravo JTD.

Odem sa njim do centra grada, vidim rupu, čepa nema. Dovučem ga na kanal i onda vidim ovo:





Dalje sledi pomalo neverovatna priča...

Ispratio sam prijatelja što mi bio u poseti i setio se da bih mozda mogao da nadjem otpalo parče kartera, pošto je mesto gde je Žarko udario na 100m od moje kuće, poći "Etno-selima", uzbrdo. Mrak je već pao, odem do tamo, osvetljavam lampom sa telefona. Nalazim trag ulja. Pokušam da nadjem komad - nema, naravno.

Pomislim da ga je neko našao i bacio... pogledam sa strane u livadi, parče koje skoro da je original ali se vidi da je mnogo starije. Kaljavo, nema tragova ulja. Neko je na istom mestu slomio karter od JTD-a ko zna kad.





Sin me "prži" - "Nemaš štopli".

"Nemam ali imam karter sa sve štoplom od Stila".:

Avaj, karter od Stila ne pasuje.

Pre skidanja, "snimao" sam ovo:



U odnosu na Stilo, ovaj karter je lagan za skidanje.

Ovde ću morati da bušim, šta je - tu je. ;-)



U to doba, upada Koki zubar, moj dugogodišnji prijatelj. Razgovaramo o događaju i odlučujemo da krenemo u potragu.

Odlazimo opremljeni boljim lampama u šetnju. Posle kafića ''San'', odmah iza ćoška, nalazim čep od kartera.

Ovo je put ka etno selima, neki od Vas su prolazili tuda.



Stajao sam na mestu gde je doslo do kontakta kartera sa kaldrmom kad sam ovo slikao.



Desno je livada gde sam našao ono staro parče, na mestu označenom strelicom + - 1metar.



I dalje smo na mestu udara, čep je nađen dole, nekih 50 metara niže.



Na kraju, kad se to malo upasovalo, karter je bio skoro spreman da sutra ide na varenje.

I opet cu reci...svaka ti cast.

Prosto za ne poverovati, zubar kažeš?

Da, čovek je zubni tehničar, a bavi se vajarstvom i izrađuje unikatni nakit. Pomaže mi kad je u mogućnosti, evo na ovom fotosu, ovaj krug obeležen crvenim je za neki moj alat, čeka na red, tad je pravio nekom prsten sa zastavom Jamajke:





Podsetih se, i ranije su lkudi pitali u vezi ovoga:

Idemo mi sinoć sa lampama, a dečak koji dolazi u susret pita: "Ljudi šta tražite?"

Koki zubar: "Sine, tražim moju izgubljenu sreću... Pomoću Bocine lampe."

Da bih "izvukao situaciju" pokazao sam mu nađeni čep, šta ga znam... Pozvaće patrolu koja bi donela one košulje što se kopčaju pozadi...

Epilog...

Završeno. Salio ga majstor Aca, mada priznajem da sam omanuo sa kvalitetom fotki...







Zaptivka Loctite-Quick Gasket, kraj priče.

Cek ovo je alu karter? i ''zalijepljen'' je tom Loctite quick gasket masom ?

Boki Ar napisao:

Na kraju, kad se to malo upasovalo, karter je bio skoro spreman da sutra ide na varenje.

Karter je varen. Diht masa je samo za dihtovanje, jbg ... Elem, problem svih foruma je površno čitanje... Oprosti, jasno mi je. 23 godine, ko će sve ovo čitati. Živ i zdrav bio !

vjeruj da nije povrsno citanje, jednostavno pratim dosta tema i zaboravim sta je ko pisao, pogotovo ako je opsirna tema....

Inace, tvoju temu sam pratio, i sam se po malo razumijem u mehaniku, tako da usao sam na forum procitao tvoju temu, tj zadnji odgovor a skroz sam zaboravio ''da sam vec procitao odgovor na moje pitanje'' .

Nema ''grke '' sto bi stari rekli

Edit: brzo cu 24 i ozenjen sam, mali alfista na putu, smatram se ozbiljnim za svoje godine

Sve OK. Čuj, oženio sam se sa nepunih 25, moj sin sad ima 23. Nisam se nikada pokajao zbog toga.

Živ, zdrav i veseo da si uvek sa svojom porodicom !

Hvala Boki, evo ti moj broj pa se javi kad god dodjes u Herceg Novi , osim onih prijatelja iz Igala imas jos jednog

+382-68-792-256 Ognjen

Eeee taj jesenji dan, nedelja poodne, nigde nikog, spuštam se iz etno sela, kišica samo sto ne padne, najednom osjetim nešto kao da sam pregazio neki limcic ili to nesto ali nastavim dalje nizbrdo.
Nakon 500-600 metara upali se lampica od ulja, momentalno sam stao i ugasio auto. Izlazim napolje i imam šta videti, iza mene trag ulja koji se gubi u daljini.
Sta ću gde ću put pod noge i trazi majstora.
Sjetim se jako dobrog čoveka i majstora kome sam davnih dana nosio pošiljke dok sam bio kurir.
Odem do njega kući, sjećam se imao je neke goste ali ih je ipak ostavio da bi meni pomogao, ali trenutno se nista nije moglo uraditi. Ništa ostavim auto u sigurnim rukama i brat me vrati u Beograd.
Nakon par dana majstor Boki sve zavrsi i javi da dođem po auto.
Eto ukratko opis te srećno završene nesrećne situacije zbog koje i dan danas strepim da ne otkinem karter na neki saht ili nesto slično.
Hvala dragom prijatelju na svemu