Alfa Romeo klub Srbija

5. marta 1963, u gradu Udine, registrovana je Auto Delta, kao zajednicko vlasnistvo Lodovica “Vica” Chizzole i Carla Chitija. Nakon 18 meseci ta, tek malo veca radionica za elaboraciju sportskih vozila, postace Autodelta, istureno odeljenje za razvoj i izradu trkackih automobila, vlasnistvo fabrike iz Portella, koje ce u narednih dvadeset godina, pod rukovodstvom Carla Chitija, ispisati neke od najznacajnijih stranica u istoriji svetskog autosporta. Zaista, nebrojeni uspesi i tek poneko iznevereno ocekivanje, obelezice te, mozda poslednje dve decenije kontinuiranog trijumfa, koje su Alfa Romeo potvrdile kao kovacnicu cuda u kojoj je sve moguce. Chiti je bio inzinjer cije su sposobnosti granicile sa genijalnoscu. Zarazno ubedljiv, strasno zaljubljen u posao kojim se bavio, prenosio je na okolinu taj svoj visak energije i entuzijazma kojim je resavao sve zadatke. Uvek okruzen coporom pasa koje je spasavao i sakupljao gde god bi ih nalazio i koji su mu to vracali onim manifestacijama radosti i slepog obozavanja koje su ponekad dvoriste Autodelte cinile slicnijim hotelu za pse nego radionici iz koje su dolazili medu najboljim trkackim automobilima na svetu. Duhovit, galantan, duboko human i zaljubljen u hranu, ovaj skoro dzin, (preko metar i devedeset i preko 120 kilograma), bio je spiritus movens tog neverovatnog spoja talentovanih ljudi, ideja, milanskog predgradja, buke i najlepsih automobila poredjanih pod krovom hangara u Settimo Milanese. Danas, posle toliko godina, sa setom i nostalgijom mislim na to vreme i zahvaljujem dobrom Bogu sto mi je podario mogucnost da provedem neko vreme u druzenju sa tim dragim, neverovatnim covekom. Za svoje “decake”, vozace koji su gravitirali oko Autodelte, bio je “stric Carlo” i siguran sam da nije bilo nikoga ko ga nije iskreno voleo i uvazavao i pored stalnog dizanja glasa i dobronamernih grdnji koje su bile deo njegove prirode. Njegovim odlaskom iz Autodelte, koja nije umela da mu se oduzi vecim razumevanjem i poverenjem, prestala je da postoji i ona mitska komponenta koja je od svih Alfista cinila jednu veliku porodicu rasutu na vise kontinenata. Kada je jednog dana prve nedelje jula 1994 godine, iznenada i zauvek otisao, Alfa nije umela da mu se zahvali i na trci u Donington Parku, samo nedelju dana nakon Chitijeve smrti, nijedno fabricko vozilo nije istaklo znak zalosti. “Veliki Carlo” poneo je sa sobom snove i price o TZ, TZ2, GTA, i 33 i zelim da verujem da u nekom raju, okruzen psima i mehanicarima od poverenja, nastavlja da stvara cuda. Danas, na dan kada se navrsava 50 godina od rodjenja Autodelte, pozivam sve Alfiste da se sete “Zlatnog doba” i njegivih protagonista. Struktura Autodelte u Settimo Milanese postoji jos uvek i jos je vlasnistvo Alfa Romea ali je vreme kada je bisarca natovarena bolidima i pracena legendarnim furgonom koji je pratio u svim transferima izlazila put evropskih trkalista, zauvek proslo.

Mara ispravka. U tekstu posvecenom jubileju Autodelte u okviru tema istorije Alfa Romea, postoje sitne greske koje je zbog faktografije neophodno ispraviti. Naime tekst navodi da se Autodelta formira kao realnost 1961 godine i 1963 ulazi u sastav fabrike. Auto Delta, kao "extra moenia" (izvan fabricka) struktura u privatnom vlasnistvu (Chiti-Chizzola) nastaje upravo 5 marta 1963 (ne 1961) na osnovu predloga tadasnjeg generalnog menadzera Alfe (fabrika je tada pod kontrolom IRI-ja, znaci drzavna) Giuseppe Luraghija, poslednjeg od velikih vizionara u sastavu rukovodstva firme. Buduci da je Alfa Romeo bila akcionarsko drustvo kvotirano na berzi, odluka da se stvori vanfabricki tim bila je (nakon zvanicnog povlacenja iz sportskih takmicenja 1952) jedina mogucnost za povratak na staze (na mala vrata), bez akcionarskog amina koji bi za takvu akciju bio neophodan. Chiti je do 1963 bio u ATS-u (kao suvlasnik) i njegov pristanak za udruzivanje sa bracom Chizzola (Lodovico i Gianni, talentovani inzinjeri sa prosloscu u Ferrariju i Fiatu) koji su kao koncesionari Autobianchija i Alfe za region Venezia Giulia, imali materijalne mogucnosti i odgovarajuci prostor (Feletto Umberto kod Udinea) da otvore radionicu za elaboriranje (tada samo TZ modela) vozila za takmicenje. Auto Delta je postojala 18 meseci kao privatna firma da bi je u nastavku Alfa Romeo absorbovala kupovinom u sastav fabrike i zbog logistike preselila u Settimo Milanese (tada predgradje Milana). Chiti je prihvatio mesto generalnog menadzera firme koja je prekrstena u Autodelta, dok je "Vico" Chizzola odlucio da ostane u Udineu i nastavi izradu TZ-a koja je ubrzo dosla do svog prirodnog kraja. Struktura Autodelte je postojala do 1985 godine kada se definitivno gasi a Chiti je napustio (bio prinudjen da napusti) Autodeltu 1983 definitivno, da bi formirao Motori Moderni. Prostor u Settimo Milanese je i dalje vlasnistvo Alfa Romea (Fiata) i u njemu je smesten (bio) reparto Alfa Corse. Pista u Ballocu (80 km od Milana) gde su testirana sva Alfina vozila, danas je zatvorenog tipa i pripada Fiatu (staza je bitno prosirena i deo pod imenom Misto Alfa gde su probana Alfina vozila danas se nesto manje koristi). Sama struktura Autodelte (u fizickom smislu) sastojala se od dva hangara i pratece, upravne zgrade. U starijem hangaru su sklapana vozila a u novijem se nalazio deo za elaboraciju motora. To je uglavom prica o Autodelti.
P.S. Logo nastaje skoro slucajno na ideju Lodovica Chizzole koji je video jedan slican americki znak za firmu koja je proizvodila motorno ulje i neznatno ga izmenio i prekrstio.

Jel postoje neke fotografije tih hangara, radionica i uopste te atmosfere?

to je od prilike ono sto se moze naci od fotografija vezanih za autodeltu.
od uvek su me odusevljavale te "male" radionice iz kojih su izlazili ozbijlni trkacki automobili za to vreme poput radionica Filipinetija, Valtelina racinga, Trivelata, Konrera i dr. tjunera iz tog perioda