Odiseja u Srbiji 2009.
Poslato: Uto Jun 09, 2009 2:36 pm
Napomena: Tekst koji sledi nije za one sa slabim živcima, trudnicama, maloletnoj deci i osobama sa osetljivim želucem.
Ponedeljak:
Ustajem oko 8 sati iako sam na odmoru, čvrsto rešen da prenesem danas auto na sebe. Idem do Zemuna u opštinu da platim porez i onda ću polako u MUP u Kaluđericu da dobijem novu saobraćajnu i eto mene kući na ručak ili u najgorem slučaju popodne.
U 9:15 sam u zgradi opštine Zemun u poreskoj upravi, dobijam rešenje o porezu za manje od 5 minuta (nisam morao čak ni PPI4 obrazac da popunjavam). Platio porez, overio ugovor i sve gotovo za 20-ak minuta. Sad još sigurniji da će se ovo završiti danas, odlazim do drugara, koji živi u blizini, na piće.
Oko 12h eto mene u Kaluđerici. Svraćam u lokalnu agenciju da mi popune registracioni list i uplatnice i tu me čeka prvo iznenađenje. Ukupne takse za prenos vozila su sada preko 6000 dinara! Ajde de, sad kad sam platio porez nemam šta da čekam i platim tih 6000 i kusur dinara.
Ulazim u zgradu MUP-a i imam šta i da vidim. Petnaestak ljudi čeka u redu, a samo jedan šalter radi. Čujem se sa drugarom koji registruje auto danas i dobijam obaveštenje da MUP u Mirijevu ne radi a da je on u "Beloj kući" i da je žestoka gužva. Pomalo iznerviran odlazim kući uz čvrstu odluku da sutra sve završim. Kao šlag na tortu saznajem da MUP u Kaluđerici odnedavno radi samo do 15h a ne do 19 kao ranije.
Utorak
Ustajem u pola 8 i odlazim u Grocku gde mi u MUP-u kažu da oni ne rade prenos i registraciju i da moram da idem do AMS-a. Odem tamo ali naravno tamo je već 20 ljudi u redu i pogađate radi samo jedan šalter. Odlazim ponovo u Kaluđericu i tamo zatičem 6 ljudi u redu. Sav srećan stajem u red i nakon skoro 2 sata stižem na red da bi mi rekli da je pao sistem i da registracija ne radi. Naravno čovek koji radi na jedinom šalteru je bio bar 5 puta na pauzi u wc-u i tako dalje. Besan i umoran odlazim kući da ručam i da odmorim. U 17h stižem u Ljermontovu gde vidim 5 ljudi u redu i za 20-ak minuta stižem na red sav srećan. Tu onda saznajem da oni ne rade prenos popodne nego samo prepodne kad im je šefica tu. Naravno odlazim kući besan.
Sreda
Ustajem u 7 sati i odlazim u AMS u Grockoj. Stižem tamo u 7:30 i vidim da ima 2 čoveka ispred mene ali šalter počinje da radi u 8. Ok, sad ili nikad. U 8:30 stižem na red. Gospođa sa one strane šaltera gleda dokumente sa sumnjom, proverava, upoređuje...Napokon stavlja novu saobraćajnu dozvolu u pisaću mašinu i počinje da kuca. Ja naravno sav srećan ne mogu da dočekam. Ali naravno, nakon što je otkucala skoro celu dozvolu gospođa počinje sumnjičavo da vrti glavom i kaže: "Aaaa pa ovo ne može!". Ja već na ivici nervnog sloma, brojim do 10, sakupljam svo strpljenje i toleranciju koju imam na kraju smireno i pitam šta nije u redu. "Vidite ovde piše samo putničko vozilo, a treba da piše putničko-limuzina." - "Pa dajte da dopišem." - "Aaa nenenene ne može to tako, mora onaj ko vam je ovo popunjavao da napiše. Ajde da vam nebi poništavala ovu saobraćajnu dozvolu skoknite do agencije neka vam ovo isprave pa dođite." Ja naravno "skoknem" iz Grocke u Kaluđericu, ispravim registracioni list, vratim se u Grocku i nakon silne muke uspem da dobijem saobraćajnu dozvolu sa mojim imenom.
Nakon što sam stigao kući u sredu shvatim da mi je pola godišnjeg odmora već prohujalo na ovu odiseju i da sam potrošio najmanje duplo više para nego što sam planirao, prešao stotine kilometara i spržio desetine litara goriva.
Pouka: Pokušaj da poštuješ zakon u Srbiji pa će svaka boodala da te zayebava kako joj se hoće, ali zato ako se budeš pravio lud i vozio tuđ auto neće ti niko ništa
Ponedeljak:
Ustajem oko 8 sati iako sam na odmoru, čvrsto rešen da prenesem danas auto na sebe. Idem do Zemuna u opštinu da platim porez i onda ću polako u MUP u Kaluđericu da dobijem novu saobraćajnu i eto mene kući na ručak ili u najgorem slučaju popodne.
U 9:15 sam u zgradi opštine Zemun u poreskoj upravi, dobijam rešenje o porezu za manje od 5 minuta (nisam morao čak ni PPI4 obrazac da popunjavam). Platio porez, overio ugovor i sve gotovo za 20-ak minuta. Sad još sigurniji da će se ovo završiti danas, odlazim do drugara, koji živi u blizini, na piće.
Oko 12h eto mene u Kaluđerici. Svraćam u lokalnu agenciju da mi popune registracioni list i uplatnice i tu me čeka prvo iznenađenje. Ukupne takse za prenos vozila su sada preko 6000 dinara! Ajde de, sad kad sam platio porez nemam šta da čekam i platim tih 6000 i kusur dinara.
Ulazim u zgradu MUP-a i imam šta i da vidim. Petnaestak ljudi čeka u redu, a samo jedan šalter radi. Čujem se sa drugarom koji registruje auto danas i dobijam obaveštenje da MUP u Mirijevu ne radi a da je on u "Beloj kući" i da je žestoka gužva. Pomalo iznerviran odlazim kući uz čvrstu odluku da sutra sve završim. Kao šlag na tortu saznajem da MUP u Kaluđerici odnedavno radi samo do 15h a ne do 19 kao ranije.
Utorak
Ustajem u pola 8 i odlazim u Grocku gde mi u MUP-u kažu da oni ne rade prenos i registraciju i da moram da idem do AMS-a. Odem tamo ali naravno tamo je već 20 ljudi u redu i pogađate radi samo jedan šalter. Odlazim ponovo u Kaluđericu i tamo zatičem 6 ljudi u redu. Sav srećan stajem u red i nakon skoro 2 sata stižem na red da bi mi rekli da je pao sistem i da registracija ne radi. Naravno čovek koji radi na jedinom šalteru je bio bar 5 puta na pauzi u wc-u i tako dalje. Besan i umoran odlazim kući da ručam i da odmorim. U 17h stižem u Ljermontovu gde vidim 5 ljudi u redu i za 20-ak minuta stižem na red sav srećan. Tu onda saznajem da oni ne rade prenos popodne nego samo prepodne kad im je šefica tu. Naravno odlazim kući besan.
Sreda
Ustajem u 7 sati i odlazim u AMS u Grockoj. Stižem tamo u 7:30 i vidim da ima 2 čoveka ispred mene ali šalter počinje da radi u 8. Ok, sad ili nikad. U 8:30 stižem na red. Gospođa sa one strane šaltera gleda dokumente sa sumnjom, proverava, upoređuje...Napokon stavlja novu saobraćajnu dozvolu u pisaću mašinu i počinje da kuca. Ja naravno sav srećan ne mogu da dočekam. Ali naravno, nakon što je otkucala skoro celu dozvolu gospođa počinje sumnjičavo da vrti glavom i kaže: "Aaaa pa ovo ne može!". Ja već na ivici nervnog sloma, brojim do 10, sakupljam svo strpljenje i toleranciju koju imam na kraju smireno i pitam šta nije u redu. "Vidite ovde piše samo putničko vozilo, a treba da piše putničko-limuzina." - "Pa dajte da dopišem." - "Aaa nenenene ne može to tako, mora onaj ko vam je ovo popunjavao da napiše. Ajde da vam nebi poništavala ovu saobraćajnu dozvolu skoknite do agencije neka vam ovo isprave pa dođite." Ja naravno "skoknem" iz Grocke u Kaluđericu, ispravim registracioni list, vratim se u Grocku i nakon silne muke uspem da dobijem saobraćajnu dozvolu sa mojim imenom.
Nakon što sam stigao kući u sredu shvatim da mi je pola godišnjeg odmora već prohujalo na ovu odiseju i da sam potrošio najmanje duplo više para nego što sam planirao, prešao stotine kilometara i spržio desetine litara goriva.
Pouka: Pokušaj da poštuješ zakon u Srbiji pa će svaka boodala da te zayebava kako joj se hoće, ali zato ako se budeš pravio lud i vozio tuđ auto neće ti niko ništa
e sad kad mi probudi bes, cek da i ja podelim svoju Odiseju!
nema bre! posle pola sata nailazi tip da pita za cenu registracije, onako u prolazu. sta radite? evo ne mozemo da nadjemo broj motora. tek ce tip, pa tu je gde gledate, samo je tackast, mora da se premaze da bi se video! MASALA! IMA! i jos i tacan! 
obradujem se kao niko! predam joj sve papire i cekam! 
gleda ona ono, gleda, gleda...., gleda! NE MOZE!
STO BRE?
hvala! 
!!! hvala Vam najlepse! okrecem se i odlazim!
. Mogu misliti kako je bilo tebi
