Alfa Romeo klub Srbija

Poštovane kolege Alfisti,

Otvaram ovu temu u želji da podstaknem diskusiju o tome šta zapravo predstavlja ˝Alfizam˝ i ko smo zapravo mi ˝Alfisti˝! Iako nisam profesionalac i predstavljam tek psihologa-amatera, te filozofa u pokušaju, pokušaću da dam neke odgovore, ali analiza neće biti kompletna ukoliko što veći broj vas ne uzme učešće i iznese svoje cenjeno mišljenje.
Temu otvaram podstaknut činjenicom da postoji izvestan broj ljudi koji našu privrženost automobilima marke Alfa Romeo ne shvataju, tretiraju je kao bolest, fanatizam, ludilo i daju nam raznorazne epitete uprkos činjenici da velika većina nas ničim ne daje povoda da bi se njima javnost uopšte bavila. Najzanimljivije je što čak i jedan deo stučne javnosti izražava nerazumevanje, iako samim tim što figurira kao stručna, za očekivati je da je ˝zaražena˝virusom automobilizma, što bi trebao biti isti ili vrlo srodan ˝virus˝.
Elem, ko smo zapravo mi i šta nas to pokreće kada smo takvi kakvi jesmo, kada nas bije glas da smo najverniji ljubitelji jednog automobilskog brenda, kada smo jedni od vodećih po pitanju klubova zaljubljenika, forumskih aktivnosti i slično!? Da li nas pokreće obična, zdrava ljubav, ili, kao što neko reče, to zapravo prerasta u opsesiju, fenomen kome je potrebna bolnička dijagnoza, fanatizam srodan fudbalskim navijačima?
Po mom skromnom mišljenju, radi se o nečemu što je vrlo lako definisati i što se objašnjava samo jednom, jedinom rečju:
S T R A S T!!!
Da se pozabavimo malo pojmom strasti, te da odgonetnemo da li se radi o nečemu pozitivnom i pokretačkom, ili pak strast u sebi nosi klicu nečega destrutkivnog, opasnog, štetnog, nepoželjnog!?
Toliko puta smo čuli kako nekoga opisuju kao strasnog alkoholičara, kockara, pušača, navijača, ljubavnika, umetnika,... automobilistu! Kako gledati na strasne ljude i kako bi svet izgledao da nije njih svuda oko nas? Kompleksna je to tema koja bi iziskivala mnogo teoretisanja i analize, što ipak nije cilj ove teme. Zato ću samo kratko navesti da imam naviku ljude deliti na grupu onih koji otaljavaju svoje dane i živote, repetitivno ponavljajući najneophodnije radnje i rituale, praveći isključivo sigurne i racionalne izbore, kao i na one sa druge strane koji su spremni na rizik, koji zarad nekog unutrašnjeg impulsa i naredbe iz srca rado žrtvuju novac i vreme kako bi svoj život obojili u vedre boje i dali mu smisao. Nema sumnje da su ljudi bez strasti skloniji depresiji, pesimizmu, pa i paranoji i zavisti u odnosu na one čiji život ima smisao. Sa druge strane, čak i u teškim vremenima i oskudici svake vrste ljudi koji imaju neki hobi, koje pokreće neka strast, ne samo što će podići kvalitet svog života, nego će njihovim delanjem često puta biti ostvarena i neka opšta korist i napredak.
Na stranu sada sa onima čiji višak strasti prelazi u destrukciju, bilo prema drugima (strast koja se transformiše u fanatizam, bilo da je u pitanju verski, politički, navijački,...) ili prema sebi (pušenje, alkoholizam,...). Jasno je da višak pogrešno usmerene strasti može biti i jeste uzročnik mnogih društvenih problema.
Ali, da li bi bilo tolikih svetskih otkrića, izuma, podviga, rekorda, umetničkih ostvarenja, da nije bilo te pokretačke energije na krilima strasti kvalitetnih i zdravih ljudi? Da li jednog Nikolu Teslu treba smatrati fanatikom i ludakom što je ceo svoj život podredio nauci kojoj se strasno i predano posvetio, darujući nam izume bez kojih je moderan život nezamisliv? Da li treba osuđivati čoveka koji strasno voli i čije emocije kuljaju poput lave? Da li se može postati šampion u automobilizmu ili najbolji u bilo kom sportu ako se čovek strasno i fanatično ne preda treningu i vežbi, žrtvujući mnogo toga što spada u kategoriju ˝normalnog˝ života? Da nije bilo strasnih istraživača kroz istoriju, kada bi uopšte čovek upoznao majku Zemlju, razotkrio mikrokosmos ili pak zakoračio u svemir? Šta bi od umetničkih dela (muzika, film, slikarstvo) preostalo da nije onih strasnih i u svoje vreme neshvaćenih ljudi koje bi neki okarakterisali kao ludake? Da li je jedan Jeremy Clarkson ludak i fanatik, ili se radi o čoveku debelo zaraženim virusom automobilizma? Da li neko može sebe uopšte zvati novinarom iz oblasti automobilizma, ako ga ne pokreće strast prema četvorotočkašima i ukoliko ne razume strast automobilista prema jednoj određenoj marki automobila? Rekao bih da se odgovori sami nameću, ali dopustiću mogućnost i da krivo razmišljam!
Ostaje još da se vidi kakva je to strast koja pokreće nas Alfiste i gde je naše mesto u celoj toj hijerarhiji strasti!
Kako ne bih previše svojatao temu, prepuštam da svaki pravi Alfista objasni šta je to što ga čini Alfistom, što mu podiže adrenalin, učini da mu srce brže zakuca kada vidi ili sedne u predmet svoje naklonosti, kada je spreman umesto da vreme ubija ožderavajući se u nekoj kafani i tupeći o politici, da svoje vreme i novac uloži u doterivanje i gorivo za svog metalnog ljubimca! Kažu da su Amerikanci najveći fanatici kada je u pitanju vožnja i automobili, te da oko 60% njih ima naviku da svojim ljubimcima daruje lična imena, te da ponekad i razgovaraju sa njima! Da li je to simpatično ili devijantno ponašanje? Gde smo tu mi i zašto od svih ljubitelja automobila baš Alfisti privlače najviše pažnje, doživljavajući da se polemiše o njihovom mentalnom sklopu i daju im medicinske dijagnoze!
Čekajući vaše stavove o ovoj temi navešću samo jednu rečenicu koju smatram univerzalnim pravilom, ne samo po pitanju ˝Alfizma˝, već kada je u pitanju ponašanje i sam život u globalu:
SVE ONO ŠTO JEDNOG ČOVEKA ČINI SREĆNIM, A PRI TOME NE UGROŽAVA BILO KOGA DRUGOG, NA BILO KOJI NAČIN, JESTE PRIHVATLJIVO, ZDRAVO I NORMALNO!!!
Ostaje na kraju da se razjasni da li naša strast jeste ili nije društveno prihvatljiva, te da li kroz našu ljubav/opsesiju/fanatizam nekoga oštećujemo, zbog čega bi trebali biti osuđeni i prokazani!
Koliko god razmišljao o ovome, ne mogu da se setim nijednog slučaja ili situacije u kojoj mi predstavljamo pretnju po bilo koga! Jedini ko jeste oštećen zbog naše strasti jesu proizvođači drugih marki automobila jer je već poslovična naša vernost dragom nam brendu, te da velika većina ostaje verna i uz Alfa Romeo za ceo tok svog vozačkog staža! Da li je to razlog da nam neko daje dijagnoze i poredi sa fanaticima raznih profila i kategorija? Na mnogo većoj šteti jeste proizvođač naših omiljenih automobila usled gomile mitova i stereotipa koji se vrte oko imena Alfa Romeo, te zbog činjenice da mnogi vozači bez strasti idu na ˝siguran, proveren i racionalan izbor˝, pa posežu, na primer, za ultra popularnim Golfom apostrofirajući kao primarne isključivo teme dostupnosti delova, popularnosti, uštede u postprodaji i slično! Dakle, rukovode se drugim argumentima, ostavljajući nas u manjini! Ali, da li time što spadamo u manjinu naš izbor automatski znači loš izbor? Da li je većina uvek u pravu i da li ona menja svet, ili oni strasni, neshvaćeni ljudi čije izbore i aktivnosti većina shvata i prihvata često tek kada ovi napuste svet živih? Da li je manjina obavezno pretnja većini?
Da budem potpuno iskren, ne mrzim apsolutno nikoga!! Čovek koga pokreće strast i koji iskreno nešto voli nema razloga da bilo koga mrzi! Činjenica je da nisam ljubitelj vozila marke VW i Mercedes (što u sebi ima neke druge korene), ali ne mrzim nikoga drugog, pa ni nabrojane jer autoindustriju treba ceniti u globalu, a što je veća konkurencija i što više strasnih ljudi radi i izmišlja nove stvari, to će i naši ljubimci biti bolji, lepši, bezbedniji! Naprotiv, mržnja i kvalifikovanje raznim imenima i dijagnozama jeste pre svega odlika onih iz većine, kojima smeta što postoje manjine, koji bi da ceo svet bude uniformisan i jednobojan, kojima bi verovatno draže bilo da svaki čovek na svetu vozi Golfa. Nekada su one iz manjine ismevali, pa čak ubijali i spaljivali ako odskaču i ne poštuju većinski stav, a danas je moderno kvalifikovanje i davanje dijagnoza.
Naravno, u svakom žitu ima kukolja, uvek se uz neke grupe poput prilepaka ušunjavaju i oni sa lažnim motivima, željni isključivo pripadnosti gomili! Ja poštujem navijače sportskih timova čak i kada njihova ljubav prelazi u fanatizam (ko je uopšte pozvan da odredi granicu gde prestaje ljubav, a počinje nešto drugo), sve dok se to ne pretvori u huliganstvo, destrukciju i društveno opasnu pojavu. Po mom mišljenju fanatik nije obavezno i huligan. Ali taj ko zloupotrebljava pripadnost nekoj grupi i nije njen pravi član, već ima svoju definiciju i svoje ime. Izvesno je da i u našim redovima iskoči poneko ko nije ˝pravi˝ Alfista, ko je tu zbog lažnih pobuda i kome srce istinski ne zaigra zbog onoga što pokreće naša srca. Ali uveren sam da su takvi vrlo retki jer naprosto, nije privlačno biti član grupe koja se nalazi u manjini, koja nije opšte društveno prihvaćena, koja nije ˝politički korektna˝! Zato i smatram da je naša strast iskrena, prava, sasvim normalna i ni za koga štetna!
Eto toliko poštovane kolege! Izvinjavam se ako sam malo preopširan ovom prilikom, ko nema volju ne mora da čita, a ko ima nadam se da će pronaći ponešto korisno i oplemeniti tekst svojim cenjenim mišljenjem i replikama. Žalosno je što uopšte treba potezati ovakve tekstove i nekome objašnjavati zbog čega čovek nešto voli, ali kada je već tako onda se ne treba sakrivati i stideti toga da se ljudima ponešto i objasni. Neki od njih nas zaista ne shvataju, neki možda i nisu baš dobronamerni, ali u svakom slučaju ne treba padati u vatru, ljutiti se i na silu nekoga preobraćivati. Treba ostati dostojanstven i razložan, a pre svega veran onome što stiže po diktatu naših srca. Dovoljno je znati da Alfa Romeo iskreno volimo i da u njemu iskreno uživamo, kao i da od naše strasti niko nema štetu, a sve ostalo je irelevantno. Neka drugi misle šta im je volja, ali ako možemo pomoći da nas malo bolje shvate – tim bolje, a smisao pisanja ovakvih tekstova postaje veći.
Veliki pozdrav svima!

Svaka čast na ovakvom tekstu
Apsolutno se slažem sa tvojim zapažanjima osim u jednom, a to je pitanje većine i manjine. Svetom vlada manjina iz senke, manjina upravlja većinom ali to ne bih mogao da prenesem na Alfiste i našu strast. Strast nas pokreće i bez nje bi život bio tužan i monoton. Mogu da govorim iz svog ugla, a ja sve što radim, sve odluke koje donosim dolaze iz srca. Puno puta sam se opekao ali mi nije žao. Iz tih iskustava sam izašao iskusniji i za nijansu racionalniji. Kod nas jako malo ljudi ide u pozorište, čita knjige, sluša kvalitetnu muziku.....i vozi Alfe, drago mi je da sam u toj i takvoj manjini
Pare su da se troše, a ja kad ih imam ne žalim, pogotovo kad se troše na ono što voliš. Ne gledam da li će se deo toga vratiti i ne zanima me. Od tri kredita koja sam podigao, dva su bila zbog Alfi, jedan još uvek otplaćujem sa zadovoljstvom

U pravu si, Sasha, kada je u pitanju vladavina manjine iz senke. To je po svemu sudeći tako. Ali u tekstu sam imao nešto drugo u vidu, a to je komercijalnost, diktat većine kada je u pitanju moda, muzički ukus, stil ponašanja, itd. Ali pošto si i sam apostrofirao ponešto od toga, rekao bih da se dobro razumemo
Naravno, znamo kakav je većinski ukus po pitanju automobila i kakvi porivi navode ljude da se opredele za određenu marku automobila. I znamo jako dobro šta pokreće nas da se opredelimo baš za lepotice iz Italije

u mom slucaju ide ovako

1.bila je to ljubav na prvi pogled (dogovoreno da u BG gledam 4 vozila i to sve alfe ova 155 je bila prva i presla u moje vlasnistvo a druge nisam ni gledao)
2.zarazila me Alfizmom sa svakim km koji sam presao snjom
-sigurnost i udobnost koja pruza u voznji
-estetika i celokupni izgled
-manevarske sposobnosti na putu koje retko koristim (jurnjavu po svaku cenu ) ali mi ispune srce do neba
- i naravno ARCS odakle sam mnogo toga naucio i jos ucim iz iskustva drugih alfista
3.opsesija da sve bude kako treba da bude u tip-top stanju (malo ova svetska kriza zajebava ali i to ce proci)

nedostatak mi je sto se pre nisam sreo sa alfama i njihov istorijat i trenutna situacija da zavrsim predvidjene aktvnisti na alfi

sada kada sam u druga vozila (sluzbeno, od kolega i dr) obracam paznju na detalje i razlike koje idu u korist nasim ljubimcima

Ovako ljudi moji;
Zovem se Aleksandar Kosovic, imam 20 godina i student sam 2.godine fakulteta. Oduvek sam bio zaljubljen u Italijanske automobile, cale je imao Fiat 132 2000, koji je bio zver na 4 tocka, a u Alfe sam se zaljubio jos kao klinac sa nekih 9-10 godina, kada sam prvi put video Alfu 156, a inace mi je cale vozac autobusa i oduvek me zanimaju automobili i autobusi. Od tada sam poceo da ih pratim, ali kada sam prvi put video Alfu 166-tu je nastao BUM u meni! Nazalost, situacija je takva kakva jeste, pa jos uvek samo sanjam o Alfi, ali uzdam se da, kad zavrsim fakultet cu se zaposliti pa ce biti nesto. Imamo u kuci 2 auta, Opel Suzu i Astru. Iskreno, ne volim nemacke automobile, ali kad sam prinudjen-sta cu, nisu mi po volji, ali ne mogu nista da menjam. Tata je isto obozavalac Italijana, ali kako on kaze "nuzda zakon menja", ipak sestra i ja se skolujemo, nebi mogli finansijiski da izdrzimo, iovako razmislja da proda astru. On je medju retkima koji su mi u zivotu govorili lepe reci o Alfama i Italijanima, a mnogi me sputavaju u tome sa recenicama tipa "Sta ce ti to, to je italijanski Yugo" i tako tim pricama, ali sam vec oguglao na to pa ne obracam paznju. Moja enormna ljubav prema 166 se povecala kad sam prvi put u CG, pre 2 godine, na jednom placu, koji drzi drug mog brata od tetke video 166 3.2 V6 24V i dobio da je provozam. Ljudi moji, ja taj osecaj cu pamtiti do kraja zivota! To je ZVER na putu, u krivinama imam osecaj kao da sam zakovan za put, a tek kako prima gas.... Otad, kad god mi se ne uci, samo Alfa pred ocima (verujte ne lazem, mislim da sam sve u kuci smorio tom pricom o Alfi). Da stvar bude malko i smesna, kada sam dosao na fakultet, ispalo je da je moj mentor isto zagrizeni Alfista i vozi crvenu 156 1.8TS 16V... Inace, jako sam redovan na ovom forumu, ne postujem puno jer nemam bas tolikog znanja o Alfama, ali ako iskrsne nesto da znam, obicno napisem (par puta). Voleo bih da se ovaj nas Alfizam prosiri, ali su ljudi mnogo okrenuti Golfovima i nemackim automobilima, ne znam zasto. Meni je ne shvatljivo da Golf II, 86.godkosta 3000E, a moja Suza isto 86. jedva 1500E, sta Golf ima sto Suza nema?! Inace, sirim i ja pomalo Alfizam, navadio sam devojku na Alfe, koja, dok nismo bili u vezi, nije ni znala za Alfe, a sad je obozava. Na mom telefonu je theme Alfa, na kompu sam izmontirao Alfu 159 i Mariju Karan ( ljubav mog zivota -sreca pa mi je devojka oguglala na to pa se vise i ne ljuti, sliku mozete videti u temi DESKTOP).

Eto tako ljudi moji, mozda sam vas smoraio s ovim textom, ali sta ces... imao bih ja jos mnogo vise da napisem o tom "virusu" koji me je totalno rasturio i zavladao mojim organizmom, a mozda sam i nesto zaboravio, ali valjda bice prilike. Verujte da cu ovek ostati dosledan sebi i veran Alfi (kad je kupim,a i dk je ne kupim), jer sam stvarno ludo zaljubljen u taj brend i mislim da to i pticice na grani znaju, a ljudi oko mene da su smoreni od te price. A ovi Golfisti i uopste ti Germani, samo neka oni nas ostave na miru i ne smaraju kako je Golf neunistiv i kako su nemacki automobili najbolji, najdugotrajniji i bla bla bla, po njima je prvo nastao VW, pa tek onda ameba. ALFIZAM JE GOLA STRAST!!!!!!!

P.S Mozda sam izasao iz okvira teme, ja se izvinjavam unapred ako jesam, ali nisam mogao da se suzdrzim a da sve ovo ne napisem.

Veliki pozdrav svim pravim Alfistima od Aca Kosovica!!!!

@ Kosovic
Šta reći nakon svega nego da ti od srca poželim da što pre ostvariš svoje snove i sedneš u auto koji želiš
Slično sam se osećao kada sam prvi put uživo video 156-icu (beše to na sajmu automobila u BG 1998 kada je taj automobil bio ovenčan titulom evropskog automobila godine), malo sam se načekao, ali već 3 godine vozim upravo jednu takvu 2.0 TSpark i ne bih je menjao ni za šta na svetu, sem jedino neke novije Alfe!
O svemu drugom je izlišno govoriti, a ko smatra da je takvo razmišljanje i takva stvar nešto loše i perverzno, to je već njegov problem, zar ne

Kosovicu, zelim ti od sveg srca da sto pre dodjes do toliko zeljene Alfe, pa makar za pocetak i neke jeftinije. Samo nikada ne gubi nadu.
Citajuci pazljivo ovu temu, nemoze se ostati ravnodusan. Zadovoljstvo mi je i cast sto makar na ovakav nacin mogu da se druzim sa mladicima poput Vas. Nazivam Vas mladicima, jer sam ja ocigledno stariji od vecine forumasa (45 mi je godina i moj sin je Alfista i clan kluba), a namerno ne zelim nicije ime da spomenem ili bilo koga na neki nacin izdvojim, jer me skoro svakodnevno neko drugi odusevi svojim postom i prosto mi razgali dusu svojim razmisljanjem i stavom. Cenite i negujte pre svega sami to sto posedujete i nemojte niposto i nizasta menjati svoj stav kada su ukusi u pitanju, jer iako se razlikujete od vecine u ovoj zemlji, znajte da ste po mnogo cemu iznad ostalih i tako se i ponasajte. Jos jednom BRAVO za sve i posebne pohvale za post kojim nas je pocastvovao “alfanatic”. Steta je samo sto ce ovako nesto lepo i sa toliko ljubavi prema jednom brendu i postovaocima tog brenda, procitati relativno mali broj ljudi. Jos jednom, svako postovanje i naklon za sve izreceno.

E pa ja mislio da sam ja najmatoriji ovde, sad vidim da nas ima vise matorih.

@ Serapion
Zahvaljujem se na lepim rečima. Ceo trud oko pisanja bi bio uzaludan kada ne bi bilo dobronamernih ljudi koji mogu razlikovati iskrenu ljubav i posvećenost od nekakvih devijacija kakvima smo okruženi.
Uzgred, prija mi epitet ˝mladić˝ Definitivno jesam mlađi od Vas, ali ovih dana punim 39, tako da ni ne zaostajem baš puno! Moj sin ima 12 godina, a ako bude sreće, biće i od njega jedan Alfista
Veliki pozdrav!

Viper napisao:E pa ja mislio da sam ja najmatoriji ovde, sad vidim da nas ima vise matorih.

Ako nije tajna, kolega, koliko smo blizu po "pređenoj kilometraži˝?

Ja sam 64 godiste, punih 45 godina predjene kilometraze.

Takodje generacija, dakle. Ali to nista ne menja. Svi smo ovde isti, odnosno braca po Alfi.

Alfa se jednostavno voli!

Viper napisao:Ja sam 64 godiste, punih 45 godina predjene kilometraze.

Wow, pa onda zaista mogu da se osećam kao mladić
Već sam mislio da sam, uslovno rečeno, prematorio druženje na ovakvim mestima, ali vidim da je virus davno počeo da drma i da starije generacije nisu pelcovane od njega!
Ah, kako je to divan osećaj

alaza napisao:Alfa se jednostavno voli!

Bez obzira na godine, samo da dodam.

Ma dajte ljudi, kakve godine. Pa u najboljim smo godinama, sta Vam je!!!

tu smo negde, ove godine bice punih 40

Evo da i ja pokušam dati svoj doprinos ovoj jako zanimljivoj temi. Ljubav ili opsesija...tanka nit ih dijeli. Prvo vam se nešto (neko) svidi, pa se zaljubite, pa zavolite, pa... Ovdje bi se trebalo zaustaviti. Sasvim je normalno da necemu što volimo poklanjamo, u najmanju ruku, dovoljno pažnje. Poželjno je i malo više od onoga "dovoljno". Ako se prestane voditi racuna o TOME, vrlo lako može pasti u zaborav. A kakva je to onda ljubav. E, sad, ako neko ne uspije da se "zaustavi" na vrijeme, pa ode malo predaleko u svemu tome, vrlo lako može doci do stanja opsjednutosti. Što se mene tice, takvi ljudi mi uopšte ne smetaju.Da nije bilo ljudi koji su svojevremeno bili opsjednuti koječime, ko zna gdje bi mi bili danas. Da li bi postojalo nešto od stvari bez kojih ne možemo zamisliti život? TV, kompjuter, telefon, pa i auto? Teško... Cak i fanatizam opravdavam, ukoliko nije opasan po okolinu.

Naravno, i opsesija i fanatizam imaju svoje teže stadijume, gdje može doci do ekscesa, ugrožavanja neistomišljenika i slično. Ali, to su ipak rijetki slučajevi, više povezani sa određenom personom, nego sa autom, sportskim klubom ili vjerom. Ako je neka osoba rođena sa takvom sklonošcu, ista bi bila u stanju i da batina one koje više vole Crvenkapu nego Pinokia itd. Dakle, nema tu nekog generalizovanja, sve je od osobe do osobe. Huliganstvo, narocito navijacko, ne bih komentarisao. Mislim da je i pticama na grani jasno da je ljubav prema klubu samo jedna mnogo šuplja priča, tj. služi samo kao dobar izgovor...

Što se Alfista konkretno tiče, ne vidim da i na koji način ugrožavaju okolinu, odnosno neistomišljenike (ako izuzmemo onaj dio o slabijoj prodaji automobila koji nisu Alfe ). Dovoljno je samo "prelistati" stranice ovog foruma, pa vidjeti da se ljubitelji drugih automobila ne pominju u negativnom kontekstu (ako se negdje i pominju), te da ih ne nazivamo manijacima, kao što nas nazivaju na nekim drugim mjestima. Uostalom, to je njihov problem. Mi samo volimo Alfu, a ne mrzimo ostale. Dok neki od "njih" više mrze Alfu, nego što vole svoje ljubimce. Dakle, ako volimo Alfu, volimo je za sebe. Neki od nas su manji ili veći fanatici, ali to ni na koji način ne ugrožava nikoga. Nekome može zasmetati mišljenje različito od nekog uvriježenog (većinskog). Smetalo je i crkvi što je Kopernik govorio da se Zemlja okreće oko Sunca, a ne obrnuto, pa su ga spalili. A onda su ipak prihvatili njegovu teoriju. Ali, nismo u srednjem vijeku, pa da je problem imati različito mišljenje. Sve u svemu, bezopasni smo po okolinu, tj. ispunjavamo sve Euro norme

A sad malo o meni... Još uvijek sam "Alfista u povoju", relativno nov u svemu ovome. Bitno je da sam na vrijeme našao pravi put Moji znaju da obožavam Alfe, ali ja nikoga ne gnjavim, niti se trudim da namećem mišljenje. Nek žive u zabludi Naravno, uvijek iskoristim priliku da kažem štogod lijepo o Alfama. Nažalost, još uvijek nisam imao priliku da posjedujem jednu, ali se iskreno nadam da će se i to promijeniti. Čitajući ostale postove iz ove teme, pronašao sam se u priči kolege @Kosovic - student, nikad dovoljno "vremena", čak smo i imenjaci Ali, vrijeme je pred nama. Biće Alfi, nek smo zdravo (svi zajedno). Posebno mi je drago što vidim da ovdje ima i starijih članova (nemoj da se ko uvrijedio ), da ne budemo okaraktrisani kao gomila besposlenih klinaca koji nemaju preča posla nego da tamo nešto piskaraju. To znači da ljubav prema Alfi nije nešto trenutno, pomodarsko, nego da traje...i da će trajati još dugo, dugo...
Veliki pozdrav svima!

Drago mi je da se neko pronasao u mojoj prici !

Ovo sto si rekao da mi ne mrzimo nikoga je istina skroz. Iskreno, ja Golfiste ne mrzim, ali ih ne volim. Ogadili su mi se zbog tih prica o trajnom zivotu Golfa, vala od Golfa II su napravili extra mega, giga, tera extra masinu, kojoj novi auto nije do kolena, a u sustini kad pogledas - go krs, staro vozilo kao i svako drugo. A upravo jedan takav Golfista mi je rekao da je "Alfa Italijanski Yugo", na sta sam se samo nasmejao, sta da mu kazem. Takodje, i ja smatram da mi Alfisti nikako ne ugrozavamo okolinu, a mnogi kazu da oni koji su zaljubljeni u Alfe su sektasi.

Jedna stvar mi je jako draga, a to je da, kad gledam ovaj forum imam utisak kao da sve pise jedna osoba, toliko su utisci slicni i strast ista. Da vam kazem, ne mogu da vam opisem koliko mi je drago da se nalazim u jednom ovakvom okruzenju, bukvalno sve vas dozivljavam kao bracu na neki nacin ( da me ne shvatite pogresno).

@alessandro, podrzavam te u mnogim cinjenicama koje si izrekao, a jedna koja mi se posebno svidja,a to je ono sto si rekao, da su mnogi od nas manji ili veci fanatici, ali mi time nikoga ne ugrozavamo. Npr ja, dosta cesto pricam o Alfi kad se pomenu automobili u drustvu, ali ne pokusavam da nametnem da je to najbolji auto na svetu i da svi treba da ga obozavaju. Uvek kazem kako je ja OBOZAVAM i propratim sve recenicom : "Kupicu 166, makar citavog zivota radio da skupim za nju" .

alfanatic:
Pre svega vrlo lep i zanimljiv tekst. E sad ono sto sam ja primetio u celoj ovoj prici je to da je glavno zlo inace u danasnjem globalnom drustvu (novac) tj. iskvarena i nehumana drustvena norma koja upropastava svaku iskrenu i lepu emociju. Primenjeno na nas slucaj automobilizma i alfizma znaci da su oni fanatici i zacetnici automobilizma stvarali nesto novo neracunajuci samo koliko ce para zaraditi pa je tako i ideja Alfe kao automobila (moje mislenje) ideja da se napravi nesto lepo i nesto u cemu ce covek da uziva a golf je pravljen da bi proizvodjac na njemu zaradio sto vise para.
Sto se tice Amerikanaca lako je njima da budu veliki ljubitelji automobila kad im je benzin uvek bio za dz.

Da se nadovezem na vojin post,

EVO broj 35, kolumna Dine Milica J.

Jako mi je drago sto iz ovih postova svi mogu da vide da u ovoj nasoj familiji imamo pre svega, pametnih i zdravoumnih clanova, bez obzira na obrazovanje. Lepo je cuti na kako "zdrav" nacin ljudi ovde razmisljaju o zivotu uopste, a strast prema Alfi pretvaraju u opsesiju u najpozitivnijem smislu. Zadovoljstvo je druziti se SA VAMA!

Poštovani prijatelji,
Želim svima da vam zahvalim što ste uzeli učešće u temi, izneli svoje viđenje o ovom fenomenu i pre svega me uverili da nisam fanatik, posednut ili čak lud kako se neki tvrde da dokažu. Ako, pak i jesam, zadovoljstvo je znati da nisam sam, te da ću u mentalnoj ustanovi imati kvalitetno društvo
Šalu na stranu, dužan sam vam navesti razlog zbog čega sam uopšte otvarao jednu ovakvu temu! Naime, odmah priznajem da nisam baš bio originalan i da sam ovde otvorio temu potpuno identičnog naziva koju je nedavno na svom forumu otvorio jedan domaći novinar iz oblasti automobilizma:
http://www.vrelegume.rs/forum/viewtopic ... 10&t=14790
Razlog za otvaranje teme takvog naziva zapravo se krije u ličnom sukobu (mišljenja) moje malenkosti sa dotičnim, što se sve ne bi trebalo ticati bilo koga drugog da dotični nije jednu internu prepisku ponudio javnosti, a onda lični sukob pretvorio u javni, stavljajući na ˝optuženičku klupu˝ i sve vas, kolege Alfiste! Ideja je dokazivanje kako smo mi neka posebna sorta kojoj je potreban nadzor ˝stručnih lica˝, koja su pozvana da procene gde je ona granica čijim prelaskom je naša ljubav evoluirala u fanatizam!?
Pošto je na tom forumu, pod tom temom, sa moje strane rečeno sve što se imalo kazati, a nakon zaricanja da se više nikada neću oglasiti na tom mestu ili sajtu predmetne kuće, došao sam na ideju da na pravoj lokaciji dam svoje viđenje fenomena zvanog ˝Alfizam˝, te da saslušam šta vi imate da kažete po tom pitanju. I više sam nego zadovoljan čuti da delimo mišljenje, te da su nam stavovi zdravi i motivisani pozitivnim emocijama i strašću. Dobronamernim ljudima uvek treba razjasniti neke stvari i prezentovati razloge naše zaljubljenosti u jednu automobilsku marku. Ali nekim drugima ne vredi ništa govoriti niti crtati, pa je najbolje na takve uopšte ne trošiti svoju energiju i vreme.
Još samo ako dozvolite jednu malu digresiju:
Čitam juče članak u štampi koji se bavi čuvenom ˝Tucanijadom˝ u Mokrinu (ako se ne varam) gde se održava onaj nezvanični šampionat u tucanju uskršnjim jajima. Kako kažu, već godinama ˝šampionat˝ osvaja čovek koji se tome ozbiljno posvetio, pa kaže da ako neko želi uspeh u takmičenju, mora uložiti dovoljno vremena i biti uporan. Tako kaže da se jaka jaja dobijaju ukrštanjem proverenih sorti koka, a pre takmičenja proces biranja je podrazumevao kuckanje čak preko 15.000 jaja o zube dok se nije pronašlo ono najjače, koje je kasnije zaista i pobedilo!
Zašto sada ovo pričam? Pa prosto da dokažem kako ima raznih ljudi na ovom svetu, sa raznim hobijima i interesovanjima. Ginisova knjiga rekorda je prepuna bizarnih ostvarenja koje su ljudi preduzeli samo da bi bili zapamćeni i zabeleženi, trošeći silno vreme, često i novac, da bi ostvarili svoj naum. Imamo i one koji pasionirano sakupljaju značke, poštanske markice, razmenjuju sličice i kojekakve džidžabidže,...
Ne znam za vas, ali za mene je sve to simpatično i sasvim OK, sve dok je ispoštovano ono glavno pravilo da čovek svojim interesovanjima nikoga ne ugrožava. Nešto mi govori da je i među vama puno onih tolerantnih koji razmišljaju na isti način i koji shvataju i prihvataju tuđe hobije, baš kao što očekuju i da neko shvati i prihvati naš ˝Alfizam˝!
Nažalost, ima i onih koji su spremni sve one koji se razlikuju da etiketiraju i daju im dijagnozu. Njih vodi arogancija, mentalni sklop je takav da ne dopuštaju iskakanje iz šablona, a ne daj bože da neko pokaže istrajnost i doslednost u odbrani svojih stavova, koji se ponekad ne podudaraju sa njihovim.
Konačno, rekao bih da pretnja svetskom ustrojstvu nisu razni filatelisti, skupljači sličica, eksperti za jaja, rekorderi, Alfisti,... Ti su ljudi posvećeni svojim hobijima, a njih pokreću zdrave emocije, čak i kada neko njihov predmet interesovanja nazove opsesijom. Prava pretnja jesu oni ljudi koji misle da su pozvani da svima lepe etikete i daju dijagnoze. Pretnja su oni koji su arogantni, koji se stavljaju iznad drugih i ne tolerišu tuđe mišljenje i različitost. Učiteljica istorija nas uči šta se desi kada se takvi domognu moći i društvenog uticaja!
No, da zaključim temu, moj mentalni sklop (ili duševno stanje, kako neko voli da kaže) jeste takav da ja i dalje nikoga ne mrzim niti želim da se nekome svetim. Naprotiv, svima želim sreću, uspeh i dobro zdravlje, sem onih koji nasrću na nečiji fizički i psihički integritet, što je neoprostivo. Osnovna pokretačka energija i dalje jeste ljubav i strast, koje pokazujem prema dragim bićima i stvarima koje volim. Jedna od tih stvari i dalje jeste brend Alfa Romeo, a tako će ostati i nadalje, ma koliko to nekome bolo oči i ma koliko ljudi želelo da daje svoje neutemeljene dijagnoze.
Pozdrav.

Odlicni textovi,prosto milina da ih citas,ali jedna rec koja ovde dominira i koja objasnjava sustinu cele price o nasoj ljubavi prema Alfi je STRAST...Bez nje sve nase price o Alfi ne bi bile tako upecatljive...Ono sto razlikuje nas Alfiste od ostalih "normalnih" ljudi koji voze nemacka ili japanska vozila je u tome sto mi znamo zasto vozimo i volimo bas tu marku automobila,ali cini mi se da je nasa najveca prednost u odnosu na sve ostale,kvalitet ljudi koji se iz dana u dan ZALJUBLJUJE ispocetka u svoj automobil,i jedva ceka da sedne u njega !!!E tu lezi kljuc nase samouverenosti i nase sigurnosti,kad nam neko postavi pitanje:A sto bas Alfa???Nismo mi ni ludi,niti nam treba nadzor doktora,jednostavno nasli smo nesto u cemu uzivamo i nesto u cemu se pronalazimo,i ukoliko nikoga ne ugrozavamo,samo napred!!!
I na kraju bih napisao jednu italijansku poslovicu ALFISTA SI NASCE,NON SI DIVENTA!!! ili u prevodu ALFISTA SE NE POSTAJE,ALFISTA SE RADJA!!!

"Dobronamernim ljudima uvek treba razjasniti neke stvari i prezentovati razloge naše zaljubljenosti u jednu automobilsku marku. Ali nekim drugima ne vredi ništa govoriti niti crtati, pa je najbolje na takve uopšte ne trošiti svoju energiju i vreme."


Upravo si sa ove dve recenice rekao sve ono sto sam hteo da ti porucim. I zato, mani ih se. Ne zasluzuje ama bas niko sa tog foruma niti tvoje vreme, niti grama utrosene energije. Naravno, o nervima necu ni da govorim. U svakom slucaju sve cestitke za borbu koju si tamo vodio (zao mi je sto sam o tome tek sada saznao) i velika zahvalnost za reprezentovanje naseg brenda i kluba. Bravo u ime svih nas.