Nevoznja auta
Poslato: Sub Jan 17, 2009 5:51 am
Vecina mi ovde ovo znamo al ajde mozda nekom ovo treba sto sam nasao....
Nevoženje auta na duže periode može da rezultira propadanjem kaiševa, tečnosti u motoru i mnogih drugih stvari. Takođe je loše za akumulator; alarmi, putni kompjuter i sat na kontrolnoj tabli koriste i tada mali količine struje iz akumulatora. Tokom vremena akumulator gubi mogućnost punjenja, i auto ćete morati startovati povezivanjem na tuđ akumulator.
Ne postoji neko zvanično pravilo koliko često treba da vozite auto, ali neko najprihvatljivije stanovište je da ga startujete najmanje jednom nedeljno da biste napunili akumulator, uklonili zgusnutost i pokrenuli tečnosti i kaiševe.
Najbolje bi bilo da ga provozate auto putem ukoliko ste u mogućnosti, ali ukoliko niste, ostavite ga da radi najmanje 10 minuta. Neki smatraju da auto može stajati i po mesec dana nekorišten ukoliko radi najmanje 10 minuta, međutim ovo nikako ne važi za starija vozila, sa starijim akumulatorima i pri niskim temperaturama.
Možda najrazumnije zvuči predlog da se auto startuje svake dve do tri nedelje, ali da ne stoji u mestu, već da ga vozite, i to 15 do 30 minuta, da bi motor dostigao radnu temperaturu, čime se sprečava i zgušnjavanje u motoru.
Tokom vremena, gume na parkiranom autu mogu da se izduvaju. Takođe mogu da se spljošte, odnosno da se deo koji dodiruje tlo izobliči neproporcionalno.
Ukoliko nemate vremena da vozite auto, možete ga jednostavno pomeriti u drugu parking poziciju i sprečiti izobličenje guma. Najbolje je da ga parkirate tako da ventil bude sa leve ili desne strane točka. Ukoliko točak posmatramo kao sat, to bi bila mesta gde se nalaze 3 sata i 9 sati.
Ukoliko je vaš auto bio parkiran duže vreme, snažna ubrzavanja i nagla kočenja su najbrži način da pogoršate stvari. Motoru je potrebno vreme da sve tečnosti krenu normalno da cirkulišu, a i na pojedinim delovima kočionog sistema se možda nalaze poprilične količine prašine od kada su poslednji put korišćene.
Nikada ne smete ubrzavati naglo kad je motor hladan i stajao je nekorišćen duže vreme, mora polako da se zagreje. Buđenje mora da bude lagano. Isto tako, nemojte naglo kočiti u poslednjem momentu, zato što kočnice verovatno neće funkcionisati baš tako efikasno kako ste navikli.
Takođe, dužina vožnje igra jednako značajnu ulogu. Voziti dve ulice i onda ga parkirati može da bude štetnije nego ne voziti ga uopšte.
Tečnosti ne mogu obavljati svoju funkciju sve dok ne stignu na optimalnu temperaturu. Za tako nešto je pre potrebno dva kilometra nego dve ulice.
Kada temperature dostignu optimalan operativni nivo, najbolje je da auto radi još 10 do 15 minuta. Tada možete argumentovano reći da ste uradili nešto korisno. Sva tečnost tada obavlja svoju funkciju redovno.
Nevoženje auta na duže periode može da rezultira propadanjem kaiševa, tečnosti u motoru i mnogih drugih stvari. Takođe je loše za akumulator; alarmi, putni kompjuter i sat na kontrolnoj tabli koriste i tada mali količine struje iz akumulatora. Tokom vremena akumulator gubi mogućnost punjenja, i auto ćete morati startovati povezivanjem na tuđ akumulator.
Ne postoji neko zvanično pravilo koliko često treba da vozite auto, ali neko najprihvatljivije stanovište je da ga startujete najmanje jednom nedeljno da biste napunili akumulator, uklonili zgusnutost i pokrenuli tečnosti i kaiševe.
Najbolje bi bilo da ga provozate auto putem ukoliko ste u mogućnosti, ali ukoliko niste, ostavite ga da radi najmanje 10 minuta. Neki smatraju da auto može stajati i po mesec dana nekorišten ukoliko radi najmanje 10 minuta, međutim ovo nikako ne važi za starija vozila, sa starijim akumulatorima i pri niskim temperaturama.
Možda najrazumnije zvuči predlog da se auto startuje svake dve do tri nedelje, ali da ne stoji u mestu, već da ga vozite, i to 15 do 30 minuta, da bi motor dostigao radnu temperaturu, čime se sprečava i zgušnjavanje u motoru.
Tokom vremena, gume na parkiranom autu mogu da se izduvaju. Takođe mogu da se spljošte, odnosno da se deo koji dodiruje tlo izobliči neproporcionalno.
Ukoliko nemate vremena da vozite auto, možete ga jednostavno pomeriti u drugu parking poziciju i sprečiti izobličenje guma. Najbolje je da ga parkirate tako da ventil bude sa leve ili desne strane točka. Ukoliko točak posmatramo kao sat, to bi bila mesta gde se nalaze 3 sata i 9 sati.
Ukoliko je vaš auto bio parkiran duže vreme, snažna ubrzavanja i nagla kočenja su najbrži način da pogoršate stvari. Motoru je potrebno vreme da sve tečnosti krenu normalno da cirkulišu, a i na pojedinim delovima kočionog sistema se možda nalaze poprilične količine prašine od kada su poslednji put korišćene.
Nikada ne smete ubrzavati naglo kad je motor hladan i stajao je nekorišćen duže vreme, mora polako da se zagreje. Buđenje mora da bude lagano. Isto tako, nemojte naglo kočiti u poslednjem momentu, zato što kočnice verovatno neće funkcionisati baš tako efikasno kako ste navikli.
Takođe, dužina vožnje igra jednako značajnu ulogu. Voziti dve ulice i onda ga parkirati može da bude štetnije nego ne voziti ga uopšte.
Tečnosti ne mogu obavljati svoju funkciju sve dok ne stignu na optimalnu temperaturu. Za tako nešto je pre potrebno dva kilometra nego dve ulice.
Kada temperature dostignu optimalan operativni nivo, najbolje je da auto radi još 10 do 15 minuta. Tada možete argumentovano reći da ste uradili nešto korisno. Sva tečnost tada obavlja svoju funkciju redovno.
. 
Sad moraju da kupuju novi. Uglavnom, za kaiš bar ne moraju da brinu, ova Mečka ima lanac...
