Kako su to bila lepa i bezbrižna vremena, u ovakvim sparnim danima sam iznosio krevet na dvorište i spavao kao top a petlovi me budili, im majku šupačku...
Kad se negde zamorim u vožnji stanem pored puta i dremnem a ne zaključavam auto. U Austriji na Alpima sam leti gledao kako Nemci spavaju u kolima a mi u hotelu a ujutru oni četkicu za zube i pravac wc na jutarnju toaletu a drugi kuvaju iz pokretne kamp kuhinje kafu. WC je od prohroma, možeš jesti sa patosa ali to su ti isti nemci koji su bili cenjeni strani gosti u hotelu Imperijal na Rabu a ja sam bio domaći ološ gost koji je ostavljao na dan 50 dm u vanpansionskoj potrošnji a dojče, taj sa parkinga je trošio kiselu od litre 5 dana.
U češkoj su imali radnje kao jaje jajetu, šta vidiš u jednoj ima i svim istim ostalima u dlaku ista cena. Plata 1500 kruna a ja imam u džepu 75.000 kruna, nova škoda favorit košta 62.000 kruna. Vraćam se sa visokih Tatri iz hotela Panorama a zove se tako jer kad se pjan pojaviš na terasi 10 sprata i pogledaš dole, pukne pogled u zelenu dubinu od 2+ kilometra i odmah se otrezniš. Prilikom spuštanja prema niziji sečem krivine jer me boli glava a onda me negde tamo dole zaustavi pandur i naplati mi kaznu od 100 kruna jer sam išao prebrzo... Kako znaš da sam išao prebrzo, kaže gledam te kroz dvogled i sečeš sve krivine.... Budalo to je zato što tako manje pecka ovaj pesak u glavi a brzina nije bila veća od 50 na sat iz istog razloga. Najveći problem je bio kako iz džepa u kome je snop od dosta hiljada kruna izvaditi 100 a ne pogoditi novčanisu od 500 jer si ugasio ako te uhvati da imaš više para kod sebe a više je sve od 500..
U poljskoj se delilo meso na tačkice, sve sem piletine, svaka glava mesečno 1 kila mesa i kraj. U hotelu u Katovicama mi daje klopu i ja pojedm očas posla i kažem daj još jednu, bilo je dobro ali malo, on kaže nemože bato, porcija po gostu?? Ijao šta ću sad a dajem ispod žita bakšiš, moraš otići za drugi sto pa ću ti dati još jednu porciju, premestim se naravno... Taksista mi u 4 ujtru nudi kilo hleba jer sam ostavio bogatu napojnicu a ja ga gledam belo, šta ti ej bre neću hleba a lepo miriše i na kraju uzmem jer je insistirao pa da ga ne uvredim... Posle skapiram da je hleb takodje na tačkice i da se čeka od 4 ujtru u redu da se kupi a on ima vezu pa m uture kroz prozor...
Vraćaš se nazad pa na Prater a tamo pijaca svih pijaca, nema valute koje se menja u neku drugu, Doneseš jaja od jesetre i sve imaš da kupiš, šta god... Problem je samo preći od Varšave do Austrije kroz minsko polje i kristijanije da ne kažem šikane za usporavanje a u tebe gleda brovning 14.7 mm sa kule i namršteni čika koji zna da ti ladiš muda a on se prži tamo i pržiće se...
Oni su sad evropa a m idobijamo kjurac, pardon datum, nabijem ih tri puta bez datuima...
Onda odeš u Štajersku i nadješ tablu na piknik mestu za odmor gde piše na srpskom ne bacajte smeće... Štajerska u Austriji ne u Sloveniji.
U minhenu mi daju u Mediamrktu 300 maraka poklon u robi jer je nas troje ostavilo 6000+ maraka pazara a mi padnemo u nesvest kako su uljudni a oni padnu u nesvest kako mi imamo u kešu 6000 maraka.
U Istambulu nas vole kao rod rodjeni, svi znaju srpski, lomi se da te usluži a Bugari nas pljačkaju usput i otimaju kasete lepe brene. Audio kasete naravno, video rekorder je došao kasnije, imao sam, prvi u državi, valjda se zvao VCR 17 zaboravih, četvrtasta kaseta, kotur iznad kotura. Pera se tada rodio, pre 30+ godina.
Itd....
Ali jesmo išli na korzo, znali smo se svi, postojao je kremaški korzo gde su išla "bogatija" deca doktora, pilota, advokata... Imali su malo lepši i skuplji džemper prebačen preko ledja i to je bilo to. Klasne razlike svedene na minimum, prvo niko nije mogao toliko da nakrade a i da je mogao nije imao šta posebno da kupi. Ko je imao kola imao je kola, nije bilo kola od 500.000 evra, zato su svi voleli i cenili kola, zato je fića bio nacionalna klasa a kremaši su imali tristaće ili pezejce. Doktori su vozili hanter hilmane a pravnici ponekog forda a ja sam kupio prvi auto ford taunus 15m sa 20 godina tako da sam digao dotičnom gradjevinski kredit a on meni dao auto... Posle sam imao nekoliko Kaprija ali...
Kafane su radile do 24 i fajront a u 11 više nisi nikog video na ulici, poslednji bus je išao u 24 a burek kod Apike je mogao da se kupi do 2 ujtru i bio je fantastičan, vruć i dobar. Tuče su bile fer i korektne, oba društva gledaju a dva se pobiju bez cipela, bez pajsera, noža ili nečeg još goreg. Ne znam da li je iko imao tada uopšte pištolj sve dok Gavra nije ucmekao dva pandura.
Kafanu na tekijama smo redovno razbijali pa je bar 3 puta mesečno renovirana ali se pazilo da se muzika ne povredi dok svira a morali su svirati dok poslednji stoji, od nas naravno... Sutra svi dodju i donesu svoj deo u kinti za renoviranej kafane...
Redovno sam dobijao batine kad sam pratio devojku kući od lokalaca a redovno su i oni dobijali batine u suprotno msmeru. Bilo je ispod časti ne otpratiti devojku kući iako si znao za posledice. Niko te ne dira dok ideš sa njom ali u povratku, ebga...
i mnogo toga što na žalost neće više nikad biti i ja zato navijam da se vrati to doba da klinci znaju da im je mesto u kući pre 22 sata, da devojčice ne nose go pupak a ima samo 12 godina a posle meni neko ovde kaže može da mi bude unuka, naravno ali ne pokazujem ja njoj penis nego ona liže prst a ima mamu i tatu... Da saznaju u školi da nije sve u jahti i kajli da se roditelj istide što im čerka ide sa matorim majmunom od 40+ godina, da se upoznaju i uživo a ne samo preko fejsa itd...
Inače u tim istočnim zemljama je bilo zabranjeno točenje alkohola svugde posle 22 sata i pre 10 stati pre podne. Zato su stajali u redu i čekali da pipničar označi prvom kriglom da je tčno 10 sati....
Neko će reći da je sad ovo posledica što smi mi onako a ja ću reći da smo sad mi onako zadužili 3 puta više nego onomad a niko ne zna kako i zašto, mi smo bar znali zašto.
Ko je pročitao do kraja sa sve greškama svaka mu dala vode iz bokala
