Re: Smehoteka...
Poslato: Čet Nov 22, 2012 8:40 pm
[youtube]Uh4UZzZrLoY[/youtube]
Ministar nekih poslova biva ljubazno primljen od Predsednika svih građana i njegovog mentora lično.
- Razgovarao sam sa Nemcima, imaju nove uslove – reče naočiti ministar.
- Kakve, bre, nove uslove?! Zar nismo sve ispunili?! – viče Predsednik – Šta 'oće više?! Sklonili smo barikade, pregovaramo sa Prištinom sve u šesnaest, po negde i u sedamnaest. Složili smo se da budu regionalno predstavljeni, glasaćemo za njih na pesmi Evrovizije, demontirali smo paralelne strukture, ukinuli ministru za Kosovo duplu platu i tri kosovska dodatka a uskoro ćemo da ukinemo i njega!!! Šta sad 'oće?
- Ne pitajte. Držali su me dva sata u zatvorenoj prostoriji dok su mi obrazlagali šta 'oće. A znate da nije prijatno kad te Nemci zatvore u nekom prostoru, pa još počne da biva zagušljivo. Ukratko, 'oće da se izvinimo zbog Drugog svetskog rata. Moramo, vele, da se suočimo sa bolnim istinama vezanim za taj period.
- Kakvim, bre, istinama?! I, zar se nismo mi već izvinili i za to? – vajka se Predsednik i preslišava, pa upisa nešto u beležnicu.
- Nismo. Traže da javno kažemo da smo mi krivi što su nas bombardovali 1941. i što su nas posle streljali: sto za jednoga.
- A za 1914. i 1999?
- To se podrazumeva. Ako hoćemo da dobijemo status kandidata, moramo i da nadoknadimo štetu Nemcima, inače ništa od Evrope.
- Kakvu sad pa štetu?
- Pa bombe koštaju, gospodine predsedniče.
- Pa da. Ima logike. Koliko je to para?
- Dosta, bogami, nakupilo se vremenom.
- Ono, što jes', jes'. Pa, ništa, da se plati, Evropa nema cenu ni alternativu – reče Predsednik – Samo se nadam da neće tražiti da im nadoknađujemo i za Ciklon B?
- To će kasnije, rekoše, kad im ponestane novih uslova. Do tada, imaju još uslova koje nisu iskoristili. Put u Evropu je popločan dobrim namerama, ali i trnjem.
- Šta lupaš?! Kako može trnjem da se popločava?
- Više figurativno, gospodine predsedniče, simbolično, više kao hiperbola...
- Dobro, dobro.
Sutradan, isto.
- Zvali su Amerikanci. Proširili su uslove: traže da priznamo Kosovo, a da ne priznamo Abhaziju i Osetiju. Traže i da platimo Japancima odštetu za Hirošimu i Nagasaki. Ništa me ne pitajte, niti šta razumem, samo prenosim šta mi je rečeno.
- Uzmi kredit od MMF-a i plati. Ipak su nam ti Japanci poklonili autobuse. Uplati i nekim nevladinim organizacijama po sto hiljada evra donacija, pa neka naprave par hiljada origamija da im i to pošaljemo uz pare. Čekaj... i... izvinite im se za svaki slučaj. Slušaj ti mene:
izvinjenja nikad dosta.
Dan posle.
- Zvali su Englezi. Ljuti su.
- Što oni. aman?!
- Kažu da su nas i oni bombardovali redno i ništa manje od Nemaca, eto čak i oni na Uskrs, pa mi Nemcima plaćamo za to, a njima ništa.
Ali su to pomenuli samo usput. Njihov novi uslov za kandidaturu jeste da Đoković pusti Mareja na sledećem Vimbldonu, a ukoliko želimo u Evropu. Za Australijan Open će da razmisle, vele, ipak je i ta država njihov dominion.
- Đavo nek' ih nosi! Videću sa Novakom kad sledeći put bude prekinuo moje izlaganje, kao kod Dodika. Vidi i ti sa tim Đokovićima: nek' se izvini ljudima.
- Hoću...
I, bi sledeći dan.
- Novi uslovi, a? – pita gledeći ispod oka Predsednik, dok ministar ulazi u kabinet.
- Novi – umorno odgovara ministar.
- Šta je i ko je sad?
- Francuzi. Njihov novi uslov je da priznamo, pored Kosova, i to da je Sarkozi visok 190 santimetara, a svakako da je viši od Karle Bruni.
- Kako, bre, to da priznamo?!
- Mislio sam....
- Pitanje je hipotetičke prirode, ministre, nemojte da me ljutite...
- Mislio sam: u krevetu su isti, pa...
- Ministre!!!
Ljutnu se ministar pa uvrđeno nastavi:
- Ništa ja ne znam. Tako mi je rečeno, a ja samo prenosim, to Vi vidite sa njime. Znate kako se prošli put Berluskoni naljutio zbog ministra vojnog Šutanovca i sklonio ga da se ne slika pored njega.
Znači, ako želimo status kandidata, moramo da priznamo da je toliko visok i gotovo. Priznaćete da to i nije neki težak uslov. Neka Skupština izglasa deklaraciju. Ništa nas ne košta.
- Ne košta da je to jedino što će da traži.
- Što jes'- jes', pravo zborite.
I bi noć i drugi dan.
- Gosn' predsedniče, sad su zvali iz indijskog Ministarstva inostranih poslova. Kažu, da, ukoliko želimo status kandidata u martu, moramo doneti zakon o zaštiti krava.
- Šta, more, pričaš?! Kakve veze ima Indija sa Evropskom unijom bez alternative. Oni su samo deo jednog od naših stubova spoljne nam politike.
- Pitao sam ih ja to. Nikakve, priznaju oni, ali podvlače da su konstatovali da nam svi postavljaju neke uslove, pa to žele i oni - kao međunarodni faktor u ekspanziji.
- Nadam se da je to kraj – upita klonuli Predsednik.
- Nije! Nije, na žalost. Deda Mraz je poručio da ove godine neće dolaziti u Srbiju ukoliko ne priznamo Kosovo i, obaška, neće glasati za status kandidata. Obići će samo američke vojnike u Bondstilu, koji su daleko od svoga doma, usamljeni i nezaštićeni. Kaže da je odluku doneo teška srca, ali i pod pritiskom MMF-a koji mu je poručio da Srbija treba prvo da namiri dugove njima, a decu, da prostite: ko piiiip!
- Ovi iz Vatikana?
- Ne, oni nisu postavljali nove uslove ...
- Mislio sam na decu ...
- A, to ...
Svaki narod zasluzuje vlast koju ima. Pa valjda i mi ovu kokosku.