Preporuke za kočnice i moguća unapređenja

[Tihomirce]

Kao sto naslov kaže , dajte svoje preporuke šta koristiti od kog proizvođača ,
iz ličnog iskustva šta valja a šta ne , čime može da se unaprede kočnice i kako,
šta od kog auta može da se iskoristi , tipa sa ovog mogu kočiona klješta , sa ovog diskovi ,
šta bi trebalo i kako obraditi , šeme i mere .......

Evo mojih preporuka šta može da poboljša kočnice , zameniti gumena kočiona creva sa teflonskim ,

teflonska creva prenose bolje pritisak od gumenih i nema bojazni da ce da zaduju,
odprilike su duplo skuplja od gumenih ,
podrazumeva se kvalitetnije kočiono ulje tipa DOT-5.1 (prepisao od Dekija ) .

Ja trenutno na autu imam Lukasove pločice ,na tehničkom pregledu je bilo sve odlično za desetku,
ali kod jačih uzastopnih kočenja gubi na snazi hvatanja ,
niz Debelo Brdo ka Bajinoj Bašti na pola sam bezmalo ostao bez kočnica ,
sam u kolima i nikog na putu i malo žešće vožnje i eto ,
čim su se malo ladnule ponovo su počele da hvataju ,
po mom mišljenju su pretvrde , ja ih nepreporučujem (stim da neznam dal su orginal ili ne) ,
zatekao sam ih na autu nisam ja menjao.


Ipak za ovo trebaju ljudi sa iskustvom i dosta slobodnog vremena da pišu i slikaju
treba razumeti ako nestignu da odvoje od svog vremena .
Ukoliko nema zainteresovani možete i da obrišete temu

[Nigy]

Ne mora da su plocice ili diskovi u pitanju, pre bih rekao da je kociona tecnost. Ona se OBAVEZNO menja na dve godine.
A 5.1 ide na ABS, a ako ga nemas, bolje staviti neki kvalitetan DOT 4.

[dekideki]

moja kombinacija sada na Alfi je:
Brembo Max diskovi
Ate plocice
teflonska creva Boban Sajle
Motul DOT 5.1

pod uslovom da vam je sve ostalo tip top, ovo je odlican upgrade.

*Jedina izmena, da sad sve radim ponovo, bila bi samo sto se plocica tice. isle bi Remsa plocice, koje su znatno jeftinije a skoro uopste nemaju bakar u sebi. manje skripanja i habanja diskova, ali se znatno brze trose. Ate su odlicne sto se kocenja tice, i kad su hladne i kad su usijane, nema razlike, ali - izuzetno su agresivne prema diskovima. posle 15.000 predjenih zadovoljan sam kocenjem, i necu skoro dirati kocnice, ali - kad budu otisle plocice plasim se da cu i diskove morati da menjam, cisto iz razloga sto volim da budu maksimalne sirine .

(mozda malo preterujem, ali - na kocnicama ne treba stedeti)

kakve veze ima 5.1 sa ABS-om? pa ja prvi nemam ABS, gde si do sad to krio?

[Tihomirce]

Nadam se da Ljubi neće smetati što sam iskopirao ovo

evo uporedna slika levo omegine klesta a desno alfa 75-ica 1.6



plocica od 75-ice levo i vectrina desno koju ja koristim


evo uporedne slike
levo omegina plocica,srednja vectra desno alfa

[Tihomirce]

Disk kočnice

piše: Dragan Romčević

Svaki iskusan vozač je svestan da snažan motor ne znači mnogo za brzu vožnju ukoliko kočnice nisu na nivou zadatka. O bezbednosti ne treba ni trošiti reči. Stoga proizvođači automobila veliku pažnju posvećuju upravo ovom sistemu.

Eksperimenti sa ranim verzijama disk kočnica obavljali su se u Engleskoj još devedesetih godina pretprošlog veka. Patentirao ih je Frederick William Lanchester u Birmingemu 1902. godine, ali je bilo potrebno pola veka da se dovoljno usavrše za masovnu upotrebu. Prvi disk sistemi nalik današnjim pojavili su se u takođe u Engleskoj četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka – oni koji su ih koristili brzo su shvatili da nude znatno bolje zaustavne mogućnosti od tada uobičajenih doboš kočnica, uključujući i veću otpornost na pregrevanje ili “fading”. Pored toga, pokazalo se da su pouzdanije zbog jednostavne konstrukcije i manjeg broja komponenti, kao i da se lakše podešavaju. U početku su se uglavnom koristile na trkačkim automobilima, koji su bili najzahtevniji po pitanju kočionih performansi. Neke od ranih implementacija podrazumevale su postavljanje diskova unutar vozila, u blizini diferencijala. Time se smanjuje neogibljena masa (sistem oslanjanja, točkovi i druge komponente), što direktno dovodi do veće udobnosti i upravljivosti, ali se i eliminiše prelazak toplote na pneumatike. Danas, po pravilu, diskovi su montirani unutar točkova. Postali su standard na svim automobilima, mada mnogi još uvek koriste doboše na zadnjoj osovini zbog redukovanja troškova. Pošto prednje kočnice imaju značajniju ulogu prilikom zaustavljanja, ovaj kompromis deluje sasvim razumljivo.

Sistem disk kočnica može se uporediti sa kočnicama kod bicikla – čeljusti sa gumenim oblogama pritiskaju naplatak točka i time ga usporavaju. Slično je i kod automobila; disk kočnice takođe imaju dve klizne pločice, ali one ne deluju direktno na točak već na disk koji se okreće zajedno sa točkom. Izgled diska varira u zavisnosti od potreba. Neki su izrađeni jednostavno od jednog kompaktnog komada čelika. Iako se sami po sebi dobro hlade, ponekad im je potrebna pomoć. Stoga se u njima prilikom izlivanja ostavljaju rupe kako bi se obezbedilo bolje hlađenje. Postoje i vrste koje su praktično izlivene kao dva spojena diska, pri čemu kroz međuprostor između njih protiče više vazduha, te se bolje hlade – nazivaju se ventilirajući diskovi. Često imaju i rupe kao kod prethodno opisanih. Zahvaljujući takvoj konstrukciji, umnogome bolje se obavlja odavanje toplote i time unapređuju kočione osobine. U pojedinim slučajevima buše se i plitki površinski kanali sa zadatkom da otklanjaju kočioni materijal sa kočionih pločica. Ovakvi diskovi se generalno ne koriste na “civilnim” automobilima zato što brže troše pločice, već uglavnom na trkačkim. Neki diskovi su i dupli i bušeni i “slotovani” (imaju površinske kanale), što opet zavisi od vrste vozila kojima su namenjeni.

Kočione pločice su napravljene tako da izdrže veliko trenje sa diskom, a da se pritom ravnomerno troše. Moraju se redovno menjati (češće u slučaju agresivnije vožnje), kako ne bi došlo oštećenja diskova i znatno većih troškova. Neki automobili imaju i posebne sisteme (elektronske ili mehaničke) za upozoravanje vozača o lošem stanju pločica. Nekada se pri njihovoj izradi koristio azbest, ali je uglavnom izbačen zbog svoje kancerogenosti. Danas se, pored ostalog, upotrebljavaju kevlar i keramika.

Dok se disk okreće zajedno sa točkom, obuhvataju ga kočiona klješta u kojima su smeštene kočione pločice koje ka disku potiskuju hidraulični klipovi. Postoje dve vrste klješta: plivajuća i fiksna. Fiksna klješta se ne pomeraju u odnosu na disk. Koriste jedan ili dva para klipova za pritiskanje pločica sa obe strane diska. Dosta su komleksnija od plivajućih klješta. Plivajuća se pomeraju (logično) u odnosu na disk – klip sa jedne strane diska potiskuje unutrašnju pločicu sve dok ona ne ostvari kontakt sa diskom, a tada povlači telo klješta sa spoljnom pločicom dok i ona ne dodirne disk. Na taj način kočioni disk biva pritisnut sa obe strane i počinje usporavanje. Ova vrsta klješta se češće koristi zato što je jeftinija u odnosu na fiksirana. Najuobičajenija izvedba koristi jedan hidraulični klip u cilindru, iako se kod kočnica visokih performansi koristi i do osam komada. Moderni automobili imaju hidraulične sisteme razdvojene po dijagonalnom paru točkova, pošto se na taj način obezbeđuje dovoljna sila kočenja čak i kada jedan sistem otkaže. Nekada su se za prenos sile do kočnica koristile sajle, zbog čega je bilo vrlo teško podesiti istu (sličnu) kočionu silu na svim točkovima. Međutim, danas uživamo u blagodetima hidraulike. Poznato je da se tečnosti ne mogu skupiti, kao i da pritisak ravnomerno prenose na sve strane. Zahvaljujući tome, ukoliko pritisnemo klip na jednoj strani hidrauličnog sistema, tečnost će preneti pritisak na drugi klip koji deluje na kočnicu. Pritom, ako drugi klip ima veću površinu nego prvi, sila se povećava, a fizika kaže da je sila na drugom klipu veća onoliko puta koliko je njegova površina veća od površine prvog klipa. Sa druge strane, drugi klip (veći) prelazi kraći put u istom odnosu. Pritiskom na papučicu kočnice, mi delujemo na klip u glavnom kočionom cilindru, koji putem tečnosti prenosi pritisak do cilindara na točkovima. Zato je dovoljan blagi pritisak na papučicu, kako bi se automobil bez problema zaustavio.

Pored svog napretka načinjenog na ovom polju, ne zaboravite da je čovek ipak odlučujući faktor. Čak iako imate moderno vozilo puno elektronike koja pomaže prilikom kočenja (ABS – protiv blokiranja točkova, EBD – elektronska distribucija sile kočenja, BAS – maksimalno pojačava silu prilikom paničnog kočenja), zakoni fizike se ne mogu prekršiti i svaka bahatost se može vrlo skupo platiti. Zato, uvek držite dovoljnu distancu od automobila ispred vas, vozite sporo koliko god je potrebno u slučaju kiše ili snega i ne obraćajte pažnju na nezadovoljstvo ostalih vozača (ablendovanje, sviranje, itd.) ukoliko ne želite da ugrozite sebe i svoje najmilije. Takođe, zaboravite i na alkohol za volanom – naknadno kajanje će biti od male pomoći.

[Flavio]

kod jačih uzastopnih kočenja gubi na snazi hvatanja ,
niz Debelo Brdo ka Bajinoj Bašti na pola sam bezmalo ostao bez kočnica ,
sam u kolima i nikog na putu i malo žešće vožnje i eto ,
čim su se malo ladnule ponovo su počele da hvataju

I ja mislim da te ovde ipak ulje izdalo .


Najdzele,daj additional info zasto DOT 5.1 samo sa ABSom ??

[Sasha]

Najdzel je nesto pobrkao, 5.1 je kompatibilno sa dot 3 i dot 4. Ja sam sipao dot 5.1.
Ne sme se sipati dot 5.

[mishkom]

Sme, ali samo za tkz.sportske trkacke kocnice. Dot 5 je na bazi silikona i zahteva grajanje, sto ce reci upalite auto i jedno 10ak minuta cekate, pa tek onda hvata..

David 145 je imao Ford Orion sa tim kocnicama, a klinac koji ga je kupio je hteo da se pokaze pred drustvom, pa se spucao u svom dvoristu , a skrenuta mu je paznja na to

E sad dal je tih 10min i potrosenog goriva vredo, zavisi...

[Gruja]

I jos jedna stvar, DOT 5 je 'malkice' agresivan pa pocne da "piski" gde nisi ni svestan da moze...

[ljube-kugla]

sa kocnicama treba biti realan,hvalitetom samog diska,ja nekako nisam siguran u te extra firmirane proizvode,koji su zvucnog imena,kao prvo preskupo je to za experimentisanje i za neku delimicno sportsku voznju

to sa brembo,zimmerman,jurid... diskovima i plocicama,verovatno da kod nas i ne dolazi obecan hvalitet i razumna cena,pa sam se zato i odlucio za uporednu kombinaciju sa vec proverenih automobila,igrom slucaja sam imao opela i eto potrefila se slicnost,razlika je u prikljucku sto i nije problem,diskovi iz originala sto znaci fabricki,vise puta i to potvrdjeno

ovo su originalni omegini diskovi

centralna rupa se prosiruje za 2mm i nailazi na alfinu glavcinu


posto je kod mene 4x98 a ovde 5x110,jedna rupa se slicuje a tri se buse nove

ubrzo posle ugradnje su skinuti i dobusene rupice,za lakse izbacivanje opiljaka i boljeg hladjenja plocica

evo skoro sam i pravio prepravku zadnjih
navareni nosaci klesta,celjusti su od fiat una 1.0 a diskovi juga novi tip 240mm

prva varijanta je bila sa crominim celjustima zbog rucne ali poluge tu nisu bas najbolje pa je rucna jako teska za povlacenje i stavljene su od una,veci je klip i ATE-ove plocice,lepo koci,malo se cuju na laganom kocenju

[Tihomirce]

Svaka čast Ljube na detaljnom objašnjenju

[lanmi]

Imam problema sa ABSom koji mi ne radi zbog toga sto je drug od koga sam kupio Alfu 145 menjao neki lager kako on kaze na zadnjem desnom tocku. Stavio je neku zamenu nije original pa sada ne naleze ABS senzor lepo pa mi se upalila lampica za ABS. Da li zna neko koji je deo to u pitanju kako da nadjem da kupim originalni i da zamenim.

[ljube-kugla]

najverovatnije je stavio glavcinu bez onog zubcanika sa kojeg senzor cita,to ili skinuti sa starog ili uzmi sa tim zubcanikom

to je u stvari nazubljen prsten koji se samo nakuca
ABS

[Nigy]

Jbg, kad oces da odgovoris a zuris negde, pa pola ostane nedoreceno...

LM, sta htedoh reci.
5.1 je standard koji proizvodjaci preporucuju na vozilima sa ABS sistemom.
Sam po sebi, standard 5.1 ima visu tacku kljucanja nego oni prethodni.
(Ima tu i prica o razlicitoj viskoznosti DOT 4 i 5.1 koju me iskreno mrzi da trazim)

Boiling point ranges
Dry boiling point Wet boiling point
DOT 3 205°C (401°F) 140°C (284°F)
DOT 4 230°C (446°F) 155°C (311°F)
DOT 5 260°C (500°F) 180°C (356°F)
DOT 5.1 270°C (518°F) 191°C (375°F)

Ali, sustina je da prakticno sve 'racing' kocione tecnosti imaju na sebi DOT 4 oznaku, pa samim tim sto neko ulje nosi DOT 5.1 ne znaci da je bolje (tj. da ima visu tacku kljucanja) od DOT 4.
Konkretno pomenuti MOTUL 5.1

Non-silicone based, long life and 100% synthetic, DOT 5.1 BRAKE FLUID conforms to the highest standards in brake fluid performance. DOT 5.1 is specially designed for Anti-Locking Brake Systems (ABS). With a high dry boiling point of
270°C and a high wet boiling point of 185°C,
DOT 5.1 delivers the best brake performance.

VS MOTUL RBF 600

100% synthetic, RBF 600 FACTORY LINE is a polyglycol-based brake fluid exclusively designed for races. Developed to resist high temperatures and wet-weather conditions, RBF 600 has a high dry boiling point of 312°C and a wet boiling point of 216°C. This ensures effective braking under extreme racing or rainy conditions. Couple this with its outstanding anti-vapor lock performance, RBF 600 has become a well-trusted brake fluid in many races.

A za DOT 5 valjda i vrapci znaju da su silikoni u pitanju, da imaju ogroman problem jer nisu hidroskopni, pa ulaskom vode u sistem nastaju 'vazdusni cepovi' i da se ne mesaju sa ostalim DOT fluidima (koji su na bazi polietilen glikola) jer dolazi do hemiske reakcije.

[Nigy]

Nesto listam Owners manual za AR 75 i tamo lepo pise da se kociona tecnost menja na svakih 40k km ili BAREM jednom godisnje.

[ljube-kugla]

pa bar to nije skupo i ne treba puno

[Nigy]

Ma nije porblem u tome, vec mi je ovo bas sumnjivo mala vremenska granica...

[ljube-kugla]

iz preventive,jer je predvidjeno da se gazi i gas i kocnica u vreme kad nije bila naftna kriza i teralo se onako momacki

[dusanGT]

Ovo je odlična tema, kao i tema o pneumaticima, jer je bezbednost (sopstvena i drugih učesnika u saobraćaju) uslov bez kojeg druge rasprave nemaju mnogo smisla.
Postavio bih pitanje - kakvi su simptomi (efekti kočenja) u slučaju:
a) ako su potrošene kočione pločice?
b) ako su zagrejane kočione pločice i diskovi posle niza uzastopnih kočenja?
c) ako je "staro" ulje u kočionom sistemu?
d) neregularnog aktiviranja ABS sistema (ABS se aktivira i kada nema proklizavanja izmežu pneumatika i podloge).
Pozdrav. Dušan.

[Nigy]

Sve osim b sam iskusio.

a - ako su se ravnomerno trosile, sve dok ne dodju do metala nece biti neke bitnije razlike. Kad dodje do metala i samom ti je jasno sta su posledice.

b - to zavisi od kvaliteta kocionih obloga i diskova. U svakom slucaju kad predjes granicu gubis u odredjenoj meri kocionu silu, sto se vraca kad isti ododju u radni opseg (temperaturni). Sto je kvalitet veci, to se desava na visim temperaturama i krace je vreme potrebno za hladjenje.

c - ovo je veoma losa stvar. Kociona tecnost upija vlagu. Kada se takva kociona tecnos pocne zagrevati, voda prokljuca na 100C stvori se vazdusni cep od vode koja je presla u gasovito stanje, i u potpunosti izgubis 'pedalu' jer je vazduh stisljiv pa se on sabija umesto cilindara u kljestima. Tada ni 'drukanje' iste ne daje neke rezultate. Kada se ohladi, vraca se u normalu.
Po mom iskustvu, imas vrlo kratku najavu da ce ti se ovo desiti, a onda ostajes prepusten rucnoj, menjacu, svojim sposobnostima i onom odozgo...

d - desava se na nekom tocku kada je neispravan senzor (ili nesto drugo, imam iskustvo sa senzorom). ABS pocne da se pali i pri malim pritiscima na pedalu i taj tocak u opste ne koci, a i rekao bih da i ostatak kocionog sistema je na nezavisnom nivou (situacija sa Skodom Oktaviom).

[dusanGT]

Hvala Nigy na odgovorima - meni je izgledalo da je moj problem tipa c).
Kada sam to jutros spomenuo majstoru u servisu gde radim Alfu rekli su mi da su:
a) moja kola relativno nova (2001. godište) i da ne bi trebalo menjati ulje u kočionom sistemu,
b) ne mogu da zamene kompletno ulje u kočionom sistemu jer nemaju odgovarajuću opremu za zamenu ulja u ABS kočionim sistemima????
Pozdrav. Dušan.

[sasa164]

Moželi neko da opiše postupak zamene ulja u koč.sistemu.

[dekideki]

1. spricem pokupis sve sto mozes iz rezervoara za kocionu tecnost.
2. kupis novu kocionu tecnost druge boje od one koja ti je u sistemu
3. podignes auto, skines tocak, skines gumenu kapicu na sisici za ispustanje vazduha.
4. uzmes providno plasticno crevo koje namaknes na sisicu i otpustis je kljucem broj 8, drugi kraj potopljen u posudu sa kocionom tecnoscu.
5. drukas kocnicu i kad tecnost promeni boju... zavrnes 8micu

sledeci tocak, itd... u krug.

*naravno sve vreme dolivas u posudu novu tecnost, da ne presusi...
**gledaj da je ne muckas previse, svaki baloncic je poguban.
***posle 1000km proveriti da li ima vazduha u klestima.

[Nigy]

@ dusan147
Na tvom mestu bih POD HITNO promenio majstora...

[dusanGT]

Izgleda da je tako...
Pozdrav. Dusan.