Road Trip 2010
- mitrowsky
- Contact:
- Garaža: Honda Accord Type-S 2007. год.
Fiat Brava 1.6 2000. год.
ex-Alfa 147 2.0 TS 2002. год. - Lokacija: Блок 38
Post
Road Trip 2010
Prošle godine sam napisao jedan kraći "Trip Report" nakon trodnevnog putovanja kroz Hrvatsku, Sloveniju i Austriju. U oktobru ove godine drugar i ja smo krenuli na "malo" dužu turu. Iako vozilo nije bilo AR, suština je u vožnji, putevima i drumskom obilasku Evrope. Nadam se da neće biti shvaćeno kao OFF-TOPIC.
Polazak iz Bloka zakazan za 6. oktobar, stvari spakovane i sva dokumenta spremna. Automobil koji će nam narednih 19 dana biti druga kuća je Toyota RAV4 2.2 dizel 2007. godište sa nekih 40-ak hiljada na satu. Iako sam veliki hejter dizela, ovo je bio sasvim solidan izbor za predstojeći put.
Prva stanica: Kurtea de Arges, Rumunija. Malo mesto u južnom podnožju Karpata i početna tačka za put koji je Klarkson nazvao najboljim putem na svetu - Drumul Naţional 7C Transfăgărăşan
Spavanje u hotelu u Kurtei i rani polazak na sever sutradan. Već preko 1000m nadmorske visine vreme postaje maglovito i ne ostavlja nam previše prostora za uživanje u pejzažu. Uz činjenicu da je RAV4 potpuno pogrešan auto za brze planinske puteve, vožnju kroz Karpate ne bih mogao nazvati nezaboravnim iskustvom.
Severno od Karpata vreme se razvedrava i regionalnim putevima nastavljamo ka granici sa Ukrajinom do koje stižemo oko 1830 local. Putevi kroz Rumuniju su pristojnog kvaliteta bez primetnog prisustva saobraćajne policije.
Plan je bio da se do kraja tog dana stigne u Kijev. Na papiru je izgledalo realno, ali u praksi baš i ne. Spora vožnja kroz Rumuniju, očekivana birokratska sporost na granici i loši ukrajinski putevi dodali su nekoliko sati na ionako nategnuta vremena tako da u hotel u Kijevu stižemo tek oko 0330.
Taj južni deo ukrajine nismo uspeli da sagledamo jer je već pala noć. I pored 4 GPS uređaja, na dva mesta smo na očajnom ruskom pitali lokalce za pravac, čisto da potvrdimo da se krećemo u pravom smeru i ljudi su bili veoma raspoloženi da pomognu. +1 za slovensku braću Rumunsku vinjetu smo platili oko 4 evra, a u Ukrajini nema putarine.
Hotel, kako se ispostavilo, i nije baš bio hotel u pravom smislu te reči ( ), ali je bar bilo jeftino...
Pred nama su bila dva dana u Ukrajini i trebalo ih je kvalitetno iskoristiti...
Da pišem dalje ili smaram?
Polazak iz Bloka zakazan za 6. oktobar, stvari spakovane i sva dokumenta spremna. Automobil koji će nam narednih 19 dana biti druga kuća je Toyota RAV4 2.2 dizel 2007. godište sa nekih 40-ak hiljada na satu. Iako sam veliki hejter dizela, ovo je bio sasvim solidan izbor za predstojeći put.
Prva stanica: Kurtea de Arges, Rumunija. Malo mesto u južnom podnožju Karpata i početna tačka za put koji je Klarkson nazvao najboljim putem na svetu - Drumul Naţional 7C Transfăgărăşan
Spavanje u hotelu u Kurtei i rani polazak na sever sutradan. Već preko 1000m nadmorske visine vreme postaje maglovito i ne ostavlja nam previše prostora za uživanje u pejzažu. Uz činjenicu da je RAV4 potpuno pogrešan auto za brze planinske puteve, vožnju kroz Karpate ne bih mogao nazvati nezaboravnim iskustvom.
Severno od Karpata vreme se razvedrava i regionalnim putevima nastavljamo ka granici sa Ukrajinom do koje stižemo oko 1830 local. Putevi kroz Rumuniju su pristojnog kvaliteta bez primetnog prisustva saobraćajne policije.
Plan je bio da se do kraja tog dana stigne u Kijev. Na papiru je izgledalo realno, ali u praksi baš i ne. Spora vožnja kroz Rumuniju, očekivana birokratska sporost na granici i loši ukrajinski putevi dodali su nekoliko sati na ionako nategnuta vremena tako da u hotel u Kijevu stižemo tek oko 0330.
Taj južni deo ukrajine nismo uspeli da sagledamo jer je već pala noć. I pored 4 GPS uređaja, na dva mesta smo na očajnom ruskom pitali lokalce za pravac, čisto da potvrdimo da se krećemo u pravom smeru i ljudi su bili veoma raspoloženi da pomognu. +1 za slovensku braću Rumunsku vinjetu smo platili oko 4 evra, a u Ukrajini nema putarine.
Hotel, kako se ispostavilo, i nije baš bio hotel u pravom smislu te reči ( ), ali je bar bilo jeftino...
Pred nama su bila dva dana u Ukrajini i trebalo ih je kvalitetno iskoristiti...
Da pišem dalje ili smaram?
Голф? Никад!
- Markoni147
- Garaža: Ford Fiesta ST
- Lokacija: Beograd
- Lokacija: Beograd
Post
Re: Road Trip 2010
Pisi naravno... Lepo je saznati nesto vise o putevima, gradovima, kulturi (vozackoj) na istoku...
- Jurke
- Drug Član
- Garaža: ex 156 1.8 (2.0) TS
ex 156 1.8 TS
ex 147 1.9 JTDm
ex 156 1.8 TS Polizei
ex 159 Rosso 1.9 JTS
ex 166 Grigio 2.4 MJet
156 1.9 MJet 16V SW - Lokacija: Srbija
- Lokacija: Novi Sad
Post
Re: Road Trip 2010
Cepaj care, ovo je jako zanimljivo. Meni je pun qrac zapada, ovo je pravo osveženje
Što bi Ruje rekli: Давай, давай, пиши дальше!
Što bi Ruje rekli: Давай, давай, пиши дальше!
Алфа Ромеотик
"Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!" Његош
"Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!" Његош
- darko qv
- Garaža: Alfa Romeo 145 Quadrifoglio Verde.....Grande Punto 1.3 MJTD 75hp
Alfa Romeo 147 8v traktor - Lokacija: Sutomore
- Lokacija: Sutomore
- Diego
- Drug Član
- Garaža: AR 156 1.8 TS 2002.
- Lokacija: Beograd - Banovo Brdo
- mitrowsky
- Contact:
- Garaža: Honda Accord Type-S 2007. год.
Fiat Brava 1.6 2000. год.
ex-Alfa 147 2.0 TS 2002. год. - Lokacija: Блок 38
Post
Re: Road Trip 2010
Dva dana za grad veličine Kijeva je naravno malo, ali znali smo tačno šta nas zanima pa nismo gubili vreme. Hotel nam je bio u Nivkiju, zapadnom predgrađu, prilično daleko od centra. Prva lokacija sa spiska je bio Muzej drugog svetskog rata (Национальный музей истории Великой Отечественной войны 1941-1945 годов). Smešten na desnoj obali Dnjepra, muzej je organizovan kao veliki memorijalni park u čijem centru se nalazi impozantna statua «Родина-мать», majka otadžbina u slobodnom prevodu. Spomenik sa svojom visinom od 62m i sovjetskom estetikom jednostavno ostavlja bez daha. Bar mene. U okolnom parku je sovjetska vojna tehnika iz vremena II svetskog rata, ali i moderne stvari. Odlična je postavka WWII tenkova, ako neko trenutno igra World Of Tanks znaće o čemu pričam. Imaju čak i IS-3 U posebnom objektu je izdvojena spomen-prostorija koja priča o događajima iz intervencije SSSR-a u Avganistanu.
U neposrednoj blizini, svega par stotina metara dalje je glavna atrakcija Kijeva - Lavra. Obilazak smo nekako otaljali (jer nas i nije zanimalo, a vremena malo). Kratka vožnja preko jednog od brojnih mostova, povratak na desnu obalu i parkiranje blizu Muzeja Černobila. Muzej svedoči o hororu katastrofe koja se dogodila u Černobilskoj Nuklearnoj Elektrani 1986. godine i još uvek nedovoljno shvaćenim efektima, ali pre svega o herojstvu pojedinačnih ljudi koji su se angažovali na lokalizaciji posledica.
Kijev je veliki grad, sa svim standardnim saobraćajnim problemima, ali za razliku od BG-a ima metro, a cena je 20din. (RSD).
Sutradan smo imali zakazan obilazak Černobilske atomske elektrane i ZONE isključenja koja ga okružuje, sa sve Pripjatom. U Zonu se može ući samo preko ovlašćenih agencija i prolaze se dve Kontrolno-propusne tačke (zvuči zajebanije nego checkpoint). Na izlasku se radi merenje ličnog nivoa radioaktivnosti... Sama Zona je priča za sebe, Net je pun podataka pa koga zanimaju detalji lako će naći. Pripjat (mesto gde su živeli zaposleni u elektrani) je zamrznut u vremenu, tačnije u 1986. godini. U školi se i dalje mogu videti dnevnici sa imenima dece i pesmama na zidu, iako tamo niko ne živi već 24 godine.
Priča o Zoni je mnogo duža od zone interesovanja ovog foruma... Neverovatno tužno mesto.
Sledeći dan napuštamo Ukrajinu vozeći dalje na sever, prema Belorusiji, tačnije Minsku. Put vodi prego Černihiva i Homelja...
U neposrednoj blizini, svega par stotina metara dalje je glavna atrakcija Kijeva - Lavra. Obilazak smo nekako otaljali (jer nas i nije zanimalo, a vremena malo). Kratka vožnja preko jednog od brojnih mostova, povratak na desnu obalu i parkiranje blizu Muzeja Černobila. Muzej svedoči o hororu katastrofe koja se dogodila u Černobilskoj Nuklearnoj Elektrani 1986. godine i još uvek nedovoljno shvaćenim efektima, ali pre svega o herojstvu pojedinačnih ljudi koji su se angažovali na lokalizaciji posledica.
Kijev je veliki grad, sa svim standardnim saobraćajnim problemima, ali za razliku od BG-a ima metro, a cena je 20din. (RSD).
Sutradan smo imali zakazan obilazak Černobilske atomske elektrane i ZONE isključenja koja ga okružuje, sa sve Pripjatom. U Zonu se može ući samo preko ovlašćenih agencija i prolaze se dve Kontrolno-propusne tačke (zvuči zajebanije nego checkpoint). Na izlasku se radi merenje ličnog nivoa radioaktivnosti... Sama Zona je priča za sebe, Net je pun podataka pa koga zanimaju detalji lako će naći. Pripjat (mesto gde su živeli zaposleni u elektrani) je zamrznut u vremenu, tačnije u 1986. godini. U školi se i dalje mogu videti dnevnici sa imenima dece i pesmama na zidu, iako tamo niko ne živi već 24 godine.
Priča o Zoni je mnogo duža od zone interesovanja ovog foruma... Neverovatno tužno mesto.
Sledeći dan napuštamo Ukrajinu vozeći dalje na sever, prema Belorusiji, tačnije Minsku. Put vodi prego Černihiva i Homelja...
Голф? Никад!
- Jurke
- Drug Član
- Garaža: ex 156 1.8 (2.0) TS
ex 156 1.8 TS
ex 147 1.9 JTDm
ex 156 1.8 TS Polizei
ex 159 Rosso 1.9 JTS
ex 166 Grigio 2.4 MJet
156 1.9 MJet 16V SW - Lokacija: Srbija
- Lokacija: Novi Sad
Post
Re: Road Trip 2010
Zašto misliš da nas ne interesuje? Evo ja naprimer pojma nisam imao o toj zoni.
Ako te ne mrzi, raspiši se slobodno, zanimljivo je čuti objektivno lično mišljenje
Ako te ne mrzi, raspiši se slobodno, zanimljivo je čuti objektivno lično mišljenje
Алфа Ромеотик
"Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!" Његош
"Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!" Његош
- Markoni147
- Garaža: Ford Fiesta ST
- Lokacija: Beograd
- Lokacija: Beograd
Post
Re: Road Trip 2010
Uff, malo bi mi bilo frka da obilazim Cernobil...
Ali mogu da zamislim osecaj jeze koji covek ima pri obilasku...
Ali mogu da zamislim osecaj jeze koji covek ima pri obilasku...
- mitrowsky
- Contact:
- Garaža: Honda Accord Type-S 2007. год.
Fiat Brava 1.6 2000. год.
ex-Alfa 147 2.0 TS 2002. год. - Lokacija: Блок 38
Post
Re: Road Trip 2010
Posle dva dana u Kijevu produžavamo na sever, ka Minsku. Put je znatno bolji od onog zapadno od Kijeva. U svakom smeru po dve trake bez bankine izmedju. Primetio sam malo autobusa jer se po Ukrajini uglavnom putuje vozom. Na nekoliko lokacija vidjamo spomenike pobedi u Velikom Otadžbinskom Ratu. Na celom evropskom postsovjetskom prostoru su veoma ponosni na uspehe Crvene Armije. Na zgradama su parole, a na trgovima veliki i odlično održavani spomenici. Na nekim mestima se mogu videti i originalni tenkovi iz tog perioda, uglavnom T-34. Svi su naravno besprekorno čisti i bez ijednog grafita. Uporedjivanje sa Srbijom dolazi samo po sebi. Kako bi to kod nas izgledalo mogu da zamislim.
Po putevima se uglavnom vidjaju polovna nemačka vozila i dosta novijih japanaca. Ovaj deo Ukrajine je jedna velika ravnica prošarana retkim šumama i manjim rekama.
Do Beloruske granice smo stigli po planu, ali iako je na celom prelazu bilo samo nekoliko vozila čekali smo preko sat vremena. Po proceduri prvo prolaziš jednog vojnika koji baci pogled kroz prozor i napiše ti neki talon. Zatim prolazis kontradiverzioni pregled, policijsku i carinsku kontrolu i na kraju predaješ talon koji si dobio na početku. Svaka stavka traje minimum 7-8 minuta.
Belorusija je potpuno ravna zemlja, ravna kao tiganj. Vozimo prema Minsku odičnim putevima. Belorusija je u SSSR-u bila nešto kao Slovenija u SFRJ - bogatija, ali dosadna. Četrdesetak kilometara južno od Minska je etno selo Dudutki u kome je rekonstruisan život u Belorusiji 19. i početka 20. veka. U GPS-u nismo imali preciznu kartu Belorusije, ali uz konsultovanje Google Maps-a i još neka snalaženja uspeli smo da ga zabodemo bez ikakvih problema, iako smo došli iz skroz suprotnog smera od onog na zvaničnoj prezentaciji , samo da bi otkrili da smo zakasnili. Došli smo 15 minuta pred zatvaranje. Da se ne bi smorili, u itinerer je ubačena etno-kafana par kilometara od ulaza u Selo. Probali smo lokalne đakonije, koje su uglavnom zasnovane na krompiru i produžili još pola sata do Minska. Za razliku od Kijeva koji je sav u bilbordima i u kome je "odvratni zadah kapitalizma" veoma izražen, Minsk me podseća na Beograd iz sredine 90-ih. Duh SSSR-a tamo i dalje živi, Lukašenko je državnoj televiziji zastupljen više od Tadića na RTS-u, a hotelski enterijer je iz doba Brežnjeva. Na recepciji dobiješ potvrdu da si platio sobu, a na svakom spratu je babuška koja ti izdaje ključ i koja je zapravo gospodar svog sprata. Uveče smo prošetali po gradu, švercovali se u GSP-u, a neki alkos je pokušao da mi proda lubenicu ( ). Za hard core ljutitelje sovjeCke ere, Minsk je must see.
Sutradan nastavljamo ka Litvaniji. Mala i sređena država. Ne podnose Ruse. Prvo mesto u kome se zaržavamo je Viljnus, glavni i najveći grad. Potpuno drugačija arhitektura i ljudi. U centru grada, na bregu je tvrđava sa koje se lepo vidi glavni trg i okolina. Sledeće mesto je Kaunas, a zatim obala Baltičkog mora: Klaipeda.
Tačnu rutu kojom smo vozili možete da vidite ako skinete GPS logove. Na File>>Open ih učitajte u Google Earth, a ako skinete najnoviju verziju, desni klik na liniju loga će pokazati neke vrlo zanimljive statističke informacije.
http://dl.dropbox.com/u/14545178/20101006.gpx
http://dl.dropbox.com/u/14545178/20101007.gpx
http://dl.dropbox.com/u/14545178/20101008.gpx
http://dl.dropbox.com/u/14545178/20101009.gpx
http://dl.dropbox.com/u/14545178/20101010.gpx
Po putevima se uglavnom vidjaju polovna nemačka vozila i dosta novijih japanaca. Ovaj deo Ukrajine je jedna velika ravnica prošarana retkim šumama i manjim rekama.
Do Beloruske granice smo stigli po planu, ali iako je na celom prelazu bilo samo nekoliko vozila čekali smo preko sat vremena. Po proceduri prvo prolaziš jednog vojnika koji baci pogled kroz prozor i napiše ti neki talon. Zatim prolazis kontradiverzioni pregled, policijsku i carinsku kontrolu i na kraju predaješ talon koji si dobio na početku. Svaka stavka traje minimum 7-8 minuta.
Belorusija je potpuno ravna zemlja, ravna kao tiganj. Vozimo prema Minsku odičnim putevima. Belorusija je u SSSR-u bila nešto kao Slovenija u SFRJ - bogatija, ali dosadna. Četrdesetak kilometara južno od Minska je etno selo Dudutki u kome je rekonstruisan život u Belorusiji 19. i početka 20. veka. U GPS-u nismo imali preciznu kartu Belorusije, ali uz konsultovanje Google Maps-a i još neka snalaženja uspeli smo da ga zabodemo bez ikakvih problema, iako smo došli iz skroz suprotnog smera od onog na zvaničnoj prezentaciji , samo da bi otkrili da smo zakasnili. Došli smo 15 minuta pred zatvaranje. Da se ne bi smorili, u itinerer je ubačena etno-kafana par kilometara od ulaza u Selo. Probali smo lokalne đakonije, koje su uglavnom zasnovane na krompiru i produžili još pola sata do Minska. Za razliku od Kijeva koji je sav u bilbordima i u kome je "odvratni zadah kapitalizma" veoma izražen, Minsk me podseća na Beograd iz sredine 90-ih. Duh SSSR-a tamo i dalje živi, Lukašenko je državnoj televiziji zastupljen više od Tadića na RTS-u, a hotelski enterijer je iz doba Brežnjeva. Na recepciji dobiješ potvrdu da si platio sobu, a na svakom spratu je babuška koja ti izdaje ključ i koja je zapravo gospodar svog sprata. Uveče smo prošetali po gradu, švercovali se u GSP-u, a neki alkos je pokušao da mi proda lubenicu ( ). Za hard core ljutitelje sovjeCke ere, Minsk je must see.
Sutradan nastavljamo ka Litvaniji. Mala i sređena država. Ne podnose Ruse. Prvo mesto u kome se zaržavamo je Viljnus, glavni i najveći grad. Potpuno drugačija arhitektura i ljudi. U centru grada, na bregu je tvrđava sa koje se lepo vidi glavni trg i okolina. Sledeće mesto je Kaunas, a zatim obala Baltičkog mora: Klaipeda.
Tačnu rutu kojom smo vozili možete da vidite ako skinete GPS logove. Na File>>Open ih učitajte u Google Earth, a ako skinete najnoviju verziju, desni klik na liniju loga će pokazati neke vrlo zanimljive statističke informacije.
http://dl.dropbox.com/u/14545178/20101006.gpx
http://dl.dropbox.com/u/14545178/20101007.gpx
http://dl.dropbox.com/u/14545178/20101008.gpx
http://dl.dropbox.com/u/14545178/20101009.gpx
http://dl.dropbox.com/u/14545178/20101010.gpx
Голф? Никад!
- Jurke
- Drug Član
- Garaža: ex 156 1.8 (2.0) TS
ex 156 1.8 TS
ex 147 1.9 JTDm
ex 156 1.8 TS Polizei
ex 159 Rosso 1.9 JTS
ex 166 Grigio 2.4 MJet
156 1.9 MJet 16V SW - Lokacija: Srbija
- Lokacija: Novi Sad
Post
Tako je i u Moskvi u običnijim hostelima, živa istina, video svojim očima
Re: Road Trip 2010
mitrowsky napisao:Na recepciji dobiješ potvrdu da si platio sobu, a na svakom spratu je babuška koja ti izdaje ključ i koja je zapravo gospodar svog sprata.
Tako je i u Moskvi u običnijim hostelima, živa istina, video svojim očima
Алфа Ромеотик
"Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!" Његош
"Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!" Његош
- Diego
- Drug Član
- Garaža: AR 156 1.8 TS 2002.
- Lokacija: Beograd - Banovo Brdo
Post
Re: Road Trip 2010
Pa gde se izgubi sad, taman sam se pripremio za novo poglavlje, a tebe nema. Elem samo piši dalje, ja sam lenj da kuckam ali volim da čitam. Do sada ste mi ti i Tihomirče najdraži putopisci. Mada mi sad pada na pamet da bi bilo dobro ove putopisne reportaže izdvojiti u poseban deo.
AndRix
Post
Re: Road Trip 2010
I ja mislim da bi trebalo napraviti poseban deo za putopise, ne moraju svi da budu sa nekih dugackih putovanja i po Srbiji ima dosta toga za otkrivati i onoga sto bi bilo interesantnog...
Ja planiram sa devojkom road trip do Barcelone i nazad (vec sam sve izracunao i kilometrazu i gde cemo nociti i sta obilaziti...), samo da i ona i ja uspemo 15-tak dana da odvojimo za to...
Inace ovaj putopis mi je VRH... nekako sam uvek bio radoznao, a istovremeno i skeptik, prema tim putovanjima kolima istocnije od Rumunije, ali to su verovatno stereotipi, kakve imaju i na zapadu prema Balkanu
Ja planiram sa devojkom road trip do Barcelone i nazad (vec sam sve izracunao i kilometrazu i gde cemo nociti i sta obilaziti...), samo da i ona i ja uspemo 15-tak dana da odvojimo za to...
Inace ovaj putopis mi je VRH... nekako sam uvek bio radoznao, a istovremeno i skeptik, prema tim putovanjima kolima istocnije od Rumunije, ali to su verovatno stereotipi, kakve imaju i na zapadu prema Balkanu
-
gi
- Drug Član
Post
Re: Road Trip 2010
Otvoren podforum Nostri Viaggi za putopise
Večeras ću da prebacim i ostale putopise, nezgodno mi sa fona.
Večeras ću da prebacim i ostale putopise, nezgodno mi sa fona.
- mitrowsky
- Contact:
- Garaža: Honda Accord Type-S 2007. год.
Fiat Brava 1.6 2000. год.
ex-Alfa 147 2.0 TS 2002. год. - Lokacija: Блок 38
Post
Re: Road Trip 2010
Sorry for delay, izašla je nova verzija World of Tanks-a pa nisam izlazio iz oklopa...
Elem, prethodni deo puta i obilazak Litvanije se završio u Klaipedi, gradiću na obali Baltičkog mora. Auto-put koji vodi od Viljnusa do Baltika završava se 200m od obale, a hotel u kome smo odseli je odmah pored. Praktično se auto-put završava na parkingu hotela. Nakon prijave vrlo ljubazna devojka sa recepcije nam je preporučila veliki tržni centar na desetak minuta peške. Tamo poručismo po pizzu i par litara solidnog litvanskog piva. Cene manje više kao u Beogradu. Iznenadio sam se veličinom i raznolikošću ponude ovog tržnog centra, imajući u vidu veličinu Klaipede: oko 200 000 stanovnika.
Ujutru, nakon uništavanja odličnog švedskog stola, obilazimo centar Klaipede, udaljen nekoliko kilometara. Naravno, krenuli smo kolima i uleteli pravo u parking zonu. Prva stavka: KGB-ov podrum i soba za "saslušanje". Pošto Litvanci hejtuju Ruse, zadržali su sve ono najgore što ih na njih asocira. U pitanju je jedna prostorija u podrumu zgrade današnje carine. Na prijavnici smo se malo natezali oko toga da li je ta spomen soba uopšte tu, ali kad su videli da smo ozbiljni prihvatili su da nas provedu.
Spuštamo se kolima oko 1.5 Km ka centru grada, ali ovaj put pazimo gde parkiramo. Ostavljamo auto na privatni parking stambene zgrade, dosta je bilo rasipanja. Kratka šetnja kroz nekoliko centralnih ulica, očekivano vrlo čistih. Jedan od balkona na glavnom trgu je poznat po tome što je sa njega Adolf Hitler održao govor 1939. godine, jutro nakon preuzimanja grada. To je bilo i poslednje preuzimanje neke teritorije pre početka rata.
Raspitujemo se za red vožnje trajekta, uzimamo stvari iz hotela i krećemo dalje. Trajekt, koji smo platili 12 evra, vozi 500m preko lagune do Kurške kose, 98Km dugačkog i vrlo uskog parčeta kopna koji razdvaja lagunu od otvorenog mora. Severni deo pripada Litvaniji, a južni ruskoj enklavi Kalinjingrad.
Izlazimo sa trajekta i krećemo na jug kroz vrlo živopisan krajolik. Smenjuju se šume, livade i peščane dine. Na zemljouzu ima svega nekoliko manjih naselja koja su leti vrlo popularna za turiste, ali u oktobru je potpuno mirno. Možda najlepše mesto na celom putu su peščane dine severno od Pervalke. Pejzaž ostavlja bez daha.
Zastajemo nakratko i u Nidi, poslednjem mestu pre granice sa Rusijom. Najjači utisak ostavljaju tišina i uređenost, što i nije teško postići jer je ovo praktično mesto koje živi od turizma više klase u letnjim mesecima. Uz cenu trajekta plaćamo i takse za prolazak kroz nacionalni park: Litvancima 8€, a Rusima 5€.
Par kilometara južno od Nide je granični prelaz koji prolazimo bez većeg zadržavanja i opet smo u "ćirilici". Ruski deo zemljouza je manje eksploatisan i vozimo se kroz zaista netaknutu prirodu. Redom prolazimo mesta Морское, Рыбачий i Лесное. Oko 14 sati ulazimo u Kalinjingrad i idemo pravo na obalu, u Музей Мирового океана samo da bi otkrili da je u muzeju tehnički dan. Drugim rečima muzej je zatvoren. Šta je tu je, prelazi se na Plan-B: Bunker Muzej - podzemno komandno mesto tokom bitke za Königsberg/Kalinjingrad nemačkog generala Ota fon Laša. I on je zatvoren pa se povlačimo na rezervni položaj - u kafanu! Klasičan ruski restoran sa "linijom". Ovaj i nije baš bio jeftin, ali je soljanka bila odlična. Primetih da je kvalitet peciva u bivšem SSSR-u katastrofalan. Isto iskustvo sam imao i prošle godine u Moskvi i St. Peterburgu, a sad sam se uverio da nije u pitanju slučajnost. Hleb im je jednostavno očajan, rol viršla nije ni za pse, a i sva ostala peciva kao da su uvek bajata i odstojala minimum pola dana.
Muzeje odlažemo za sutradan i ostaje nam jedino da se prošetamo po centru. Za Königsberg se priča da je pre rata bio vrlo lep grad. Nažalost, GPS sam zaboravio u kolima pa se u log-u neće videti kuda prolazimo, a to je nekoliko kilometara po centru. Još jedna obavezna lokacije je spomenik kosmonautima, zgodno lociran blizu kafane u kojoj smo ručali :p Kalinjingrad je bio/jeste dom za nekoliko poznatih kosmonauta, medju kojima i je Aleksei Leonov, koji je 18. marta 1965. postao prvi čovek koji je boravio u otvorenom svemiru.
Šetnju završavamo u hotelu/pansionu i na moje oduševljenje na TV-u imaju kanal koji 24 sata pušta partizanske filmove . Mlada recepcionarka nam preporučuje dobru pivnicu i tu na "dosta kvalitetan način" provodimo veče.
Ujutru smo imali više sreće sa Muzejom Svetskog Okeana, ulazimo u podmornicu (foxtrot class po NATO klasifikaciji) i prolazimo pored još nekoliko brodova. Šteta što nismo imali više vremena, morali smo preskočiti obilazak broda Ви́ктор Паца́ев, vrlo značajnog za Sovjetski svemirski program.
Po originalnom planu ovaj dan je trebao biti završen u Gdanjsku, ali smo rešili da malo modifikujemo, kroz Gdanjsk samo prodjemo, a zakuntamo u Osvjecimu, na jugu Poljske. Majci Rusiji kažemo До свидания, prelazimo u Poljsku i za manje od dva sata ulazimo kolima u centar Gdanjska. Glavna ulica izgleda sjajno. Grad ima mnogo građevina u tradicionalnom nemačkom gotičkom stilu gradnje, posebno iz vremena Hanze. Većina znamenitosti je u Dugoj ulici (Ulica Długa) i na Dugom trgu (Długi Targ). Značajna je Neptunova fontana na Dugom trgu. Jedna od najvećih atrakcija je prolaz Zlatna vrata (Złota Brama). Poznata su i Zelena vrata (Brama Ziełona). Najpoznatija crkva je konkatedrala sv. Marije. To je najveća crkva na svetu građena od cigle (dugačka 105 m). Građena je u stilu baltičke gotike.
1980. je u brodogradilištu osnovan prvi nekomunistički sindikat Solidarnost čiji vođa je poznati borac protiv komunizma i kasniji predsednik Poljske Lech Wałęsa koji je radio u brodogradilištu. Solidarnost je 1989. pokrenula masovne proteste koji su doveli do pada komunističke vlasti. Time je iz Gdanjska krenuo masovni pokret koji će dovesti do sloma komunizma u istočnoj Evropi.
Uz malo rasprave izmedju Garmina i iGo-a (:club:) izlazimo iz Gdanjska na teži način. Ispred nas je još oko 7 sati vožnje do Osvjecima, poznatog po nacističkom logoru Aušvic.
http://dl.dropbox.com/u/14545178/20101011.gpx
http://dl.dropbox.com/u/14545178/20101012.gpx
http://dl.dropbox.com/u/14545178/20101013.gpx
Elem, prethodni deo puta i obilazak Litvanije se završio u Klaipedi, gradiću na obali Baltičkog mora. Auto-put koji vodi od Viljnusa do Baltika završava se 200m od obale, a hotel u kome smo odseli je odmah pored. Praktično se auto-put završava na parkingu hotela. Nakon prijave vrlo ljubazna devojka sa recepcije nam je preporučila veliki tržni centar na desetak minuta peške. Tamo poručismo po pizzu i par litara solidnog litvanskog piva. Cene manje više kao u Beogradu. Iznenadio sam se veličinom i raznolikošću ponude ovog tržnog centra, imajući u vidu veličinu Klaipede: oko 200 000 stanovnika.
Ujutru, nakon uništavanja odličnog švedskog stola, obilazimo centar Klaipede, udaljen nekoliko kilometara. Naravno, krenuli smo kolima i uleteli pravo u parking zonu. Prva stavka: KGB-ov podrum i soba za "saslušanje". Pošto Litvanci hejtuju Ruse, zadržali su sve ono najgore što ih na njih asocira. U pitanju je jedna prostorija u podrumu zgrade današnje carine. Na prijavnici smo se malo natezali oko toga da li je ta spomen soba uopšte tu, ali kad su videli da smo ozbiljni prihvatili su da nas provedu.
Spuštamo se kolima oko 1.5 Km ka centru grada, ali ovaj put pazimo gde parkiramo. Ostavljamo auto na privatni parking stambene zgrade, dosta je bilo rasipanja. Kratka šetnja kroz nekoliko centralnih ulica, očekivano vrlo čistih. Jedan od balkona na glavnom trgu je poznat po tome što je sa njega Adolf Hitler održao govor 1939. godine, jutro nakon preuzimanja grada. To je bilo i poslednje preuzimanje neke teritorije pre početka rata.
Raspitujemo se za red vožnje trajekta, uzimamo stvari iz hotela i krećemo dalje. Trajekt, koji smo platili 12 evra, vozi 500m preko lagune do Kurške kose, 98Km dugačkog i vrlo uskog parčeta kopna koji razdvaja lagunu od otvorenog mora. Severni deo pripada Litvaniji, a južni ruskoj enklavi Kalinjingrad.
Izlazimo sa trajekta i krećemo na jug kroz vrlo živopisan krajolik. Smenjuju se šume, livade i peščane dine. Na zemljouzu ima svega nekoliko manjih naselja koja su leti vrlo popularna za turiste, ali u oktobru je potpuno mirno. Možda najlepše mesto na celom putu su peščane dine severno od Pervalke. Pejzaž ostavlja bez daha.
Zastajemo nakratko i u Nidi, poslednjem mestu pre granice sa Rusijom. Najjači utisak ostavljaju tišina i uređenost, što i nije teško postići jer je ovo praktično mesto koje živi od turizma više klase u letnjim mesecima. Uz cenu trajekta plaćamo i takse za prolazak kroz nacionalni park: Litvancima 8€, a Rusima 5€.
Par kilometara južno od Nide je granični prelaz koji prolazimo bez većeg zadržavanja i opet smo u "ćirilici". Ruski deo zemljouza je manje eksploatisan i vozimo se kroz zaista netaknutu prirodu. Redom prolazimo mesta Морское, Рыбачий i Лесное. Oko 14 sati ulazimo u Kalinjingrad i idemo pravo na obalu, u Музей Мирового океана samo da bi otkrili da je u muzeju tehnički dan. Drugim rečima muzej je zatvoren. Šta je tu je, prelazi se na Plan-B: Bunker Muzej - podzemno komandno mesto tokom bitke za Königsberg/Kalinjingrad nemačkog generala Ota fon Laša. I on je zatvoren pa se povlačimo na rezervni položaj - u kafanu! Klasičan ruski restoran sa "linijom". Ovaj i nije baš bio jeftin, ali je soljanka bila odlična. Primetih da je kvalitet peciva u bivšem SSSR-u katastrofalan. Isto iskustvo sam imao i prošle godine u Moskvi i St. Peterburgu, a sad sam se uverio da nije u pitanju slučajnost. Hleb im je jednostavno očajan, rol viršla nije ni za pse, a i sva ostala peciva kao da su uvek bajata i odstojala minimum pola dana.
Muzeje odlažemo za sutradan i ostaje nam jedino da se prošetamo po centru. Za Königsberg se priča da je pre rata bio vrlo lep grad. Nažalost, GPS sam zaboravio u kolima pa se u log-u neće videti kuda prolazimo, a to je nekoliko kilometara po centru. Još jedna obavezna lokacije je spomenik kosmonautima, zgodno lociran blizu kafane u kojoj smo ručali :p Kalinjingrad je bio/jeste dom za nekoliko poznatih kosmonauta, medju kojima i je Aleksei Leonov, koji je 18. marta 1965. postao prvi čovek koji je boravio u otvorenom svemiru.
Šetnju završavamo u hotelu/pansionu i na moje oduševljenje na TV-u imaju kanal koji 24 sata pušta partizanske filmove . Mlada recepcionarka nam preporučuje dobru pivnicu i tu na "dosta kvalitetan način" provodimo veče.
Ujutru smo imali više sreće sa Muzejom Svetskog Okeana, ulazimo u podmornicu (foxtrot class po NATO klasifikaciji) i prolazimo pored još nekoliko brodova. Šteta što nismo imali više vremena, morali smo preskočiti obilazak broda Ви́ктор Паца́ев, vrlo značajnog za Sovjetski svemirski program.
Po originalnom planu ovaj dan je trebao biti završen u Gdanjsku, ali smo rešili da malo modifikujemo, kroz Gdanjsk samo prodjemo, a zakuntamo u Osvjecimu, na jugu Poljske. Majci Rusiji kažemo До свидания, prelazimo u Poljsku i za manje od dva sata ulazimo kolima u centar Gdanjska. Glavna ulica izgleda sjajno. Grad ima mnogo građevina u tradicionalnom nemačkom gotičkom stilu gradnje, posebno iz vremena Hanze. Većina znamenitosti je u Dugoj ulici (Ulica Długa) i na Dugom trgu (Długi Targ). Značajna je Neptunova fontana na Dugom trgu. Jedna od najvećih atrakcija je prolaz Zlatna vrata (Złota Brama). Poznata su i Zelena vrata (Brama Ziełona). Najpoznatija crkva je konkatedrala sv. Marije. To je najveća crkva na svetu građena od cigle (dugačka 105 m). Građena je u stilu baltičke gotike.
1980. je u brodogradilištu osnovan prvi nekomunistički sindikat Solidarnost čiji vođa je poznati borac protiv komunizma i kasniji predsednik Poljske Lech Wałęsa koji je radio u brodogradilištu. Solidarnost je 1989. pokrenula masovne proteste koji su doveli do pada komunističke vlasti. Time je iz Gdanjska krenuo masovni pokret koji će dovesti do sloma komunizma u istočnoj Evropi.
Uz malo rasprave izmedju Garmina i iGo-a (:club:) izlazimo iz Gdanjska na teži način. Ispred nas je još oko 7 sati vožnje do Osvjecima, poznatog po nacističkom logoru Aušvic.
http://dl.dropbox.com/u/14545178/20101011.gpx
http://dl.dropbox.com/u/14545178/20101012.gpx
http://dl.dropbox.com/u/14545178/20101013.gpx
Голф? Никад!
- mitrowsky
- Contact:
- Garaža: Honda Accord Type-S 2007. год.
Fiat Brava 1.6 2000. год.
ex-Alfa 147 2.0 TS 2002. год. - Lokacija: Блок 38
Post
Re: Road Trip 2010
U Osvjecimu smo nasli hotel na samo 200 metara od ulaza u logor Aušvic. Ako idete u obilazak logora i imate samo jedan dan, ovaj hotel je odličan izbor, ima parking, sasvim je pristojan, a nije ni skup. Tura obilaska logora se sastoji iz dva dela, prvo Aušvic-1, a zatim Birkenau. Najefikasnije je ići plaćenom turom koje počinju na svakih sat vremena. U toj varijanti nakon obilaska Aušvica obezbeđen je šatl-bus koji vozi do oko 2.5-3Km udaljenog logora Birkenau.
Po završetku obilaska sedamo u Toyotu i polazimo ka Berlinu. Deo rute koji prilično brzo prelazimo, za oko 5-6 sati. U Poljskoj smo na jednom mestu platili klasičnu putarinu, a u nemačkoj ništa, mislim da oni tu taksu naplaćuju kroz cenu goriva. Rezervisali smo hotel u južnom delu grada, relativno bilzu aerodroma Tempelhof. Prvo što mi je u Nemačkoj upalo u oči, ali me ipak nije iznenadilo, je broj Turaka. Svuda su. Prodavnice, pekare, kiosci... uglavnom to oni drže. Za večeru smo pojeli po doner, prošetali se malo po okolini hotela i legli da spavamo.
Ujutru smo kolima krenuli u jugozapadni deo Berlina, Gatow. Tamo se na zatvorenom aerodromu nalazi Luftwaffenmuseum der Bundeswehr, Muzej nemačkog vazduhoplovstva.
Muzej ima fantastičnu postavku izloženu delom na platformi, a delom unutar nekoliko hangara. Ljubitelji (i poznavaoci) vazduhoplovstva ovde mogu da provedu ceo dan i da ne vide sve. Mi smo došli na dva sata, a ostali smo bar četiri. Ostali bi i duže, ali čekalo nas je još lokacija.
Pravo iz muzeja produžavamo u centar Berlina: čuveni Checkpoint Charlie. Danas je to jedno od najposećenijih mesta u Berlinu koje opsedaju turisti sa svih strana sveta. U neposrednoj okolini su brojne prodavnice suvenira koje po paprenim cenama prodaju replike sovjetskih vojnih oznaka, zastavice i slične gluposti. Toyotu ostavljamo u podzemnoj garaži (ode još desetak evra ), pravimo nekoliko fotografija čuvenog prelaza između Istočnog i Zapadnog Berlina i peške obilazimo ostatak centra. Jedan kilometar dalje je lokacija na kojoj se nalazio Führerbunker, gde je Führer proveo poslednje sate. Odličan opis tih poslednjih dana možete videti u filmu Der Untergang. Zanimljivo da se samo 100m od bunkera nalazi memorijal postradalim jevrejima. Drugačiji spomenik od onoga što većina ljudi očekuje.
Brandenburška kapija i zgrada Rajhstaga su udaljene samo nekoliko minuta peške. Nastavljamo čuvenom ulicom Unter den Linden do TV tornja u nekadašnjem istočnom Berlinu.
Tu hvatamo metro koji je neverovatno skup (2.1€) nazad do parkinga i produžavamo u hotel. Ipak, pre odlaska u hotel, na zgražavanje prolaznika, popeli smo Toyotu sa BG tablicama NA trotoar čekpointa, spustili prozore i pustili BgSindikat
http://dl.dropbox.com/u/14545178/20101014.gpx
http://dl.dropbox.com/u/14545178/20101015.gpx
Po završetku obilaska sedamo u Toyotu i polazimo ka Berlinu. Deo rute koji prilično brzo prelazimo, za oko 5-6 sati. U Poljskoj smo na jednom mestu platili klasičnu putarinu, a u nemačkoj ništa, mislim da oni tu taksu naplaćuju kroz cenu goriva. Rezervisali smo hotel u južnom delu grada, relativno bilzu aerodroma Tempelhof. Prvo što mi je u Nemačkoj upalo u oči, ali me ipak nije iznenadilo, je broj Turaka. Svuda su. Prodavnice, pekare, kiosci... uglavnom to oni drže. Za večeru smo pojeli po doner, prošetali se malo po okolini hotela i legli da spavamo.
Ujutru smo kolima krenuli u jugozapadni deo Berlina, Gatow. Tamo se na zatvorenom aerodromu nalazi Luftwaffenmuseum der Bundeswehr, Muzej nemačkog vazduhoplovstva.
Muzej ima fantastičnu postavku izloženu delom na platformi, a delom unutar nekoliko hangara. Ljubitelji (i poznavaoci) vazduhoplovstva ovde mogu da provedu ceo dan i da ne vide sve. Mi smo došli na dva sata, a ostali smo bar četiri. Ostali bi i duže, ali čekalo nas je još lokacija.
Pravo iz muzeja produžavamo u centar Berlina: čuveni Checkpoint Charlie. Danas je to jedno od najposećenijih mesta u Berlinu koje opsedaju turisti sa svih strana sveta. U neposrednoj okolini su brojne prodavnice suvenira koje po paprenim cenama prodaju replike sovjetskih vojnih oznaka, zastavice i slične gluposti. Toyotu ostavljamo u podzemnoj garaži (ode još desetak evra ), pravimo nekoliko fotografija čuvenog prelaza između Istočnog i Zapadnog Berlina i peške obilazimo ostatak centra. Jedan kilometar dalje je lokacija na kojoj se nalazio Führerbunker, gde je Führer proveo poslednje sate. Odličan opis tih poslednjih dana možete videti u filmu Der Untergang. Zanimljivo da se samo 100m od bunkera nalazi memorijal postradalim jevrejima. Drugačiji spomenik od onoga što većina ljudi očekuje.
Brandenburška kapija i zgrada Rajhstaga su udaljene samo nekoliko minuta peške. Nastavljamo čuvenom ulicom Unter den Linden do TV tornja u nekadašnjem istočnom Berlinu.
Tu hvatamo metro koji je neverovatno skup (2.1€) nazad do parkinga i produžavamo u hotel. Ipak, pre odlaska u hotel, na zgražavanje prolaznika, popeli smo Toyotu sa BG tablicama NA trotoar čekpointa, spustili prozore i pustili BgSindikat
http://dl.dropbox.com/u/14545178/20101014.gpx
http://dl.dropbox.com/u/14545178/20101015.gpx
Голф? Никад!
- Diego
- Drug Član
- Garaža: AR 156 1.8 TS 2002.
- Lokacija: Beograd - Banovo Brdo
Post
Re: Road Trip 2010
mitrowsky napisao:Ipak, pre odlaska u hotel, na zgražavanje prolaznika, popeli smo Toyotu sa BG tablicama NA trotoar čekpointa, spustili prozore i pustili BgSindikat
- mitrowsky
- Contact:
- Garaža: Honda Accord Type-S 2007. год.
Fiat Brava 1.6 2000. год.
ex-Alfa 147 2.0 TS 2002. год. - Lokacija: Блок 38
Post
Re: Road Trip 2010
16. oktobra ujutru, posle doručka u pekari Izmir, napuštamo Berlin i ponovo vozimo na sever. Cilj se nalazi na ostrvu Usedom u baltičkom moru. Samo ostrvo nam nije interesantno, već selo Peenemünde. Tu se tokom WWII nalazio nemački raketni centar. Peenemünde je rodno mesto čuvenih V-1 i V-2 raketa. Današnji ruski i američki kosmički program imaju direktne pretke u nemačkoj V-2 raketi. Danas se tu nalazi odličan tehnički muzej posvećen istraživanju i razvoju raketne tehnologije. Muzej je za svaku preporuku.
Oko 1630 krećemo za Kiel.
Deo teksta iz Wikipedije:
Кил (нем. Kiel), је град у Немачкој, и главни град савезне државе Шлезвиг-Холштајн. Кил је велика лука на Балтичком мору, повезана на западу са Северним морем Килским каналом.
Налази се на источној страни основе полуострва Јитланд, у заливу Кил, на југоистоку Балтичког мора.
Већим делом (80%) град је уништен бомбардовањем у Другом светском рату. После рата је поново изграђен, а овде су се доселиле многе немачке избеглице са истока. Данас је бродоградња поново најважнија индустрија у граду.
Osnovni motiv je obilazak memorijala nemačkoj mornarici u Labou, 15-ak kilometara severno od Kila. Ispred spomenika je izložena i U-boat 995, Type VII C. Podmornica je naravno otvorena za obilazak pa ulazimo unutra. Type VII C je najmodernija WWII podmornica, ne računajući Type XXI koji nije stigao da uđe u operativnu upotrebu.
Iz Laboa se vraćamo u Kiel na pola sata pa pored Hamburga produžavamo za Bremerhafen.
Већи део града је уништен у Другом светском рату, али су луку савезниици намерно поштедели да би им служила након рата. Године 1947. град је постао део немачке савезне државе Бремен, и узео старо име Бремерхафен.
U Hamburg uopšte nismo ulazili jer za to nije bilo vremena, ali smo svejedno upal u gužvu na autoputu i izgubili bar 30 minuta. Stižemo u Bremerhafen oko 16:30 i parkiramo se tačno ispred Pomorskog muzeja u kome je izložena i podmornica Type XXI.
Odmah pored muzeja je i i KlimaHaus koji zbog nedostatka vremena nismo obišli, a da budem iskren nisam ni ukapirao šta je tačno u pitanju Znam samo da su mi svi rekli "E TO TI JE VRH".
Dan završavamo u Ibbenbüren-u koji je zgodno lociran za sutrašnji obilazak Holandije, Belgije i Luxemburga...
http://dl.dropbox.com/u/14545178/20101016.gpx
http://dl.dropbox.com/u/14545178/20101017.gpx
Oko 1630 krećemo za Kiel.
Deo teksta iz Wikipedije:
Кил (нем. Kiel), је град у Немачкој, и главни град савезне државе Шлезвиг-Холштајн. Кил је велика лука на Балтичком мору, повезана на западу са Северним морем Килским каналом.
Налази се на источној страни основе полуострва Јитланд, у заливу Кил, на југоистоку Балтичког мора.
Већим делом (80%) град је уништен бомбардовањем у Другом светском рату. После рата је поново изграђен, а овде су се доселиле многе немачке избеглице са истока. Данас је бродоградња поново најважнија индустрија у граду.
Osnovni motiv je obilazak memorijala nemačkoj mornarici u Labou, 15-ak kilometara severno od Kila. Ispred spomenika je izložena i U-boat 995, Type VII C. Podmornica je naravno otvorena za obilazak pa ulazimo unutra. Type VII C je najmodernija WWII podmornica, ne računajući Type XXI koji nije stigao da uđe u operativnu upotrebu.
Iz Laboa se vraćamo u Kiel na pola sata pa pored Hamburga produžavamo za Bremerhafen.
Већи део града је уништен у Другом светском рату, али су луку савезниици намерно поштедели да би им служила након рата. Године 1947. град је постао део немачке савезне државе Бремен, и узео старо име Бремерхафен.
U Hamburg uopšte nismo ulazili jer za to nije bilo vremena, ali smo svejedno upal u gužvu na autoputu i izgubili bar 30 minuta. Stižemo u Bremerhafen oko 16:30 i parkiramo se tačno ispred Pomorskog muzeja u kome je izložena i podmornica Type XXI.
Odmah pored muzeja je i i KlimaHaus koji zbog nedostatka vremena nismo obišli, a da budem iskren nisam ni ukapirao šta je tačno u pitanju Znam samo da su mi svi rekli "E TO TI JE VRH".
Dan završavamo u Ibbenbüren-u koji je zgodno lociran za sutrašnji obilazak Holandije, Belgije i Luxemburga...
http://dl.dropbox.com/u/14545178/20101016.gpx
http://dl.dropbox.com/u/14545178/20101017.gpx
Голф? Никад!
- Presretach
- Garaža: Alfa Romeo 156 2.0 T.S
- Lokacija: Novi Beograd
Post
Re: Road Trip 2010
Sve pohvale!
Koliko je potrebno para izdvoiti za ovako jednu voznju po belom svetu?
Cime ste se "pomagali" da bi isplanirali rutu (rezervisanje hotela, info i sl.)?
Jos jednom sve pohvale!
Koliko je potrebno para izdvoiti za ovako jednu voznju po belom svetu?
Cime ste se "pomagali" da bi isplanirali rutu (rezervisanje hotela, info i sl.)?
Jos jednom sve pohvale!
Očistimo Srbiju! http://www.ocistimosrbiju.com
- Dewillex
- Garaža: Alfa Romeo 147 selespeed
- Lokacija: Novi Sad
- Lokacija: Novi Sad
Post
Re: Road Trip 2010
Ovo je prava stvar. Vidim da je došlo do pauze a i drugi pišu pa sam i ja ugrabio priliku da pohvalim.
Svaka čast putnici belosvetski. Čekam nastavak opisa.
Svaka čast putnici belosvetski. Čekam nastavak opisa.
- alaza
- Garaža: ex AR 166 2.4 jtd 2005.g.,
ex AR 155 2.0 16v Super '98,
ex AR 155 1.7ts '94,
ex AR 164 2.0ts '89,
ex AR 164 2.0ts '91,
ex AR 164 2.5td Super '96,
ex AR 164 2.0tb Super '96,
ex AR 164 2.0ts Super '98. - Lokacija: Pecinci
- erdeljan
- BANOVAN
- Contact:
- Garaža: Beli fijaker
- Lokacija: Malmo
Post
Re: Road Trip 2010
U jbt, kakav cliffhanger! Daj nastavak, nemoj da si takav!
Ja imam sve što mi treba: Parče zemlje, komad neba, koru hleba, i nekog' gore što me gleda!
- mitrowsky
- Contact:
- Garaža: Honda Accord Type-S 2007. год.
Fiat Brava 1.6 2000. год.
ex-Alfa 147 2.0 TS 2002. год. - Lokacija: Блок 38
Post
Re: Road Trip 2010
Izvinjavam se svima na ovolikom periodu neaktivnosti, nema opravdanja. Pokušaću da nastavim sa turom tamo gde sam stao u novembru.
Jak doručak u Ibenbirenu kod naših domaćina je bio odličan uvod u celodnevnu vožnju po razvijenoj zapadnoj evropi. Putem E30 vrlo brzo ulazimo u Holandiju. Da nije bilo nekoliko tabli pored puta i NL oznaka na kolima prelazak granice ne bi ni primetili.
Ispred Apeldorna skrećemo na jug i vozimo putem A50 prema Arhemu i Nijmegenu. Ova dva grada su nam bila posebno bitna zbog čuvene Operacije Market Garden (17–25 September 1944).
Главни циљ операције је било заузимање мостова на главним речним токовима на територији Холандије под немачком контролом, како би се омогућио брз продор савезничких снага у само срце нацистичке Немачке и рат привео крају до Божића.
Ovaj reon je dosta dobro obrađen i u prvom Battlefield-u koji smo intenzivno igrali 2003.-2004.-e kao i u zaista sjajnom filmu A bridge too far iz 1977.-e. Jednostavno, morali smo preći preko mostova na kojima je SS ponovo objasnio englezima kako se ratuje.
Pored samog mosta u Arnhemu nalazi se mali spomen-muzej sa osnovnim informacijama o događajima iz 1944., dok se veći muzej nalazi van grada i njega nismo imali vremena da posetimo. Ostavili smo ga za sledeći put, na kom ćemo, nadam se, obići plaže Gold, Juno, Omaha, Sword i Utah u Normandiji.
Napravili smo jedan brzi krug po gradu i produžili još 16Km južno, do centra Nijmegena.
Prošetali smo se malo uz reku i fotografisali pored poznatog mosta:
Krajnja destinacija ovog dana (18. okt.) je gradić Sinshajm, na oko 60 Km severno od Štutgarta. Početna i potpuno izvodljiva ideja je bila da za 12 sati vožnje prođemo kroz Nemačku, Holandiju, Belgiju, Luksemburg, Francusku i ponovo Nemačku tj. Sinshajm.
Od Nijmegena vozimo na jug bez stajanja, u 15:37 prolazimo kroz Lijež i skrećemo na jugoistok prema Luksemburgu. Putevi su, naravno, odlični i na to ne vredi trošiti reči.
Na jugu Belgije smo stali pored neke farme ili cvećare, šta li je već, da se protegnemo i napravimo par fotki. Da bi se obojica slikali, spustio sam aparat na foto-torbu i pomislio: "kakvo divno mesto da je zaboravim... ali neću, sigurno".
Naravno, zaboravio sam je , a to sam shvatio tek nakon plaćenog parkiranja u centru Luksemburga. Toliko sam odlepio da nismo ni izašli do grada već smo odmah krenuli nazad. Koliko se sećam, u pitanju je nekih 60Km. Već je pala noć pa smo pratili GPS log kako bi našli mesto na kom smo stajali, drugačije bi teško i uspeli. Od torbe naravno, ni traga ni glasa, ali nisam imao šta da izgubim pa sam pozvonio na vrata ljudima koji žive na toj "farmi". Iskreno, iznenadio sam se što su mi uopšte otvorili vrata, ali bili su vrlo ljubazni. Ja stvarno nemam pojma kako, ali u tom trenutku mi se vratila lekcija nemačkog iz osnovne škole i iz mene je samo izletelo: "meine kleine schwarze tasche?"
Ljudi su me oduševili; oni su, kada su videli nepoznatu torbu, pozvali policiju koja ju je preuzela. Sačekali smo nekih 20 min, došli su panduri u kombiju, pregledali nam dokumenta i vratili torbu...
Sada je već bilo kasno za Francusku pa smo je izbacili (srećom, jer smo se tako poštedeli gomile francuskih kanti na putevima ), vratili se malo na sever, uključili na E42 i preko Kajzerslauterna stigli do Sinshajma. U ovoj situaciji to je bila racionalnija ruta. U hotel smo stigli u 21:43 što i nije ispalo tako loše jer nas je sutradan čekao veoma naporan dan: trebalo je obići Tehničke muzeje u Sinshajmu i Špejeru i, kako se ispostavilo, jedno od mesta koje zaista ostavlja bez daha: Mercedes-Benz Museum u Štutgartu.
Još jednom se izvinjavam na ovolikoj pauzi, ali probaću da u narednih nekoliko dana završim celu priču. Pozdrav svima.
Kompletan GPS track-log: http://dl.dropbox.com/u/14545178/20101018.gpx
Jak doručak u Ibenbirenu kod naših domaćina je bio odličan uvod u celodnevnu vožnju po razvijenoj zapadnoj evropi. Putem E30 vrlo brzo ulazimo u Holandiju. Da nije bilo nekoliko tabli pored puta i NL oznaka na kolima prelazak granice ne bi ni primetili.
Ispred Apeldorna skrećemo na jug i vozimo putem A50 prema Arhemu i Nijmegenu. Ova dva grada su nam bila posebno bitna zbog čuvene Operacije Market Garden (17–25 September 1944).
Главни циљ операције је било заузимање мостова на главним речним токовима на територији Холандије под немачком контролом, како би се омогућио брз продор савезничких снага у само срце нацистичке Немачке и рат привео крају до Божића.
Ovaj reon je dosta dobro obrađen i u prvom Battlefield-u koji smo intenzivno igrali 2003.-2004.-e kao i u zaista sjajnom filmu A bridge too far iz 1977.-e. Jednostavno, morali smo preći preko mostova na kojima je SS ponovo objasnio englezima kako se ratuje.
Pored samog mosta u Arnhemu nalazi se mali spomen-muzej sa osnovnim informacijama o događajima iz 1944., dok se veći muzej nalazi van grada i njega nismo imali vremena da posetimo. Ostavili smo ga za sledeći put, na kom ćemo, nadam se, obići plaže Gold, Juno, Omaha, Sword i Utah u Normandiji.
Napravili smo jedan brzi krug po gradu i produžili još 16Km južno, do centra Nijmegena.
Prošetali smo se malo uz reku i fotografisali pored poznatog mosta:
Krajnja destinacija ovog dana (18. okt.) je gradić Sinshajm, na oko 60 Km severno od Štutgarta. Početna i potpuno izvodljiva ideja je bila da za 12 sati vožnje prođemo kroz Nemačku, Holandiju, Belgiju, Luksemburg, Francusku i ponovo Nemačku tj. Sinshajm.
Od Nijmegena vozimo na jug bez stajanja, u 15:37 prolazimo kroz Lijež i skrećemo na jugoistok prema Luksemburgu. Putevi su, naravno, odlični i na to ne vredi trošiti reči.
Na jugu Belgije smo stali pored neke farme ili cvećare, šta li je već, da se protegnemo i napravimo par fotki. Da bi se obojica slikali, spustio sam aparat na foto-torbu i pomislio: "kakvo divno mesto da je zaboravim... ali neću, sigurno".
Naravno, zaboravio sam je , a to sam shvatio tek nakon plaćenog parkiranja u centru Luksemburga. Toliko sam odlepio da nismo ni izašli do grada već smo odmah krenuli nazad. Koliko se sećam, u pitanju je nekih 60Km. Već je pala noć pa smo pratili GPS log kako bi našli mesto na kom smo stajali, drugačije bi teško i uspeli. Od torbe naravno, ni traga ni glasa, ali nisam imao šta da izgubim pa sam pozvonio na vrata ljudima koji žive na toj "farmi". Iskreno, iznenadio sam se što su mi uopšte otvorili vrata, ali bili su vrlo ljubazni. Ja stvarno nemam pojma kako, ali u tom trenutku mi se vratila lekcija nemačkog iz osnovne škole i iz mene je samo izletelo: "meine kleine schwarze tasche?"
Ljudi su me oduševili; oni su, kada su videli nepoznatu torbu, pozvali policiju koja ju je preuzela. Sačekali smo nekih 20 min, došli su panduri u kombiju, pregledali nam dokumenta i vratili torbu...
Sada je već bilo kasno za Francusku pa smo je izbacili (srećom, jer smo se tako poštedeli gomile francuskih kanti na putevima ), vratili se malo na sever, uključili na E42 i preko Kajzerslauterna stigli do Sinshajma. U ovoj situaciji to je bila racionalnija ruta. U hotel smo stigli u 21:43 što i nije ispalo tako loše jer nas je sutradan čekao veoma naporan dan: trebalo je obići Tehničke muzeje u Sinshajmu i Špejeru i, kako se ispostavilo, jedno od mesta koje zaista ostavlja bez daha: Mercedes-Benz Museum u Štutgartu.
Još jednom se izvinjavam na ovolikoj pauzi, ali probaću da u narednih nekoliko dana završim celu priču. Pozdrav svima.
Kompletan GPS track-log: http://dl.dropbox.com/u/14545178/20101018.gpx
Голф? Никад!
- Tomic
- Garaža: Audi TT
- Lokacija: Zrenjanin
Post
Re: Road Trip 2010
Super je Bilo bi dobro ako bi na kraju price oznacio na mapi (google earth) rutu kojom ste isli, to bih bas voleo da vidim
Ponekad volim da sedim u ćošku svoje sobe i da se pretvaram da sam šargarepa.