Alfa Romeo Bimotore
Poslato: Pet Okt 24, 2014 5:45 pm
Početkom 1930. godine Scuderia Ferrari je postala zadužena za vodjenje trkačkog odeljenja Alfa Romea. To je bila era Grand Prix trka, ono što će kasnije postati Formula 1, i vodile su se žestoke borbe izmedju nemaca i italiajana. Tada neprikosnoveni Mercedes-Benz W25 B sa motorom od 3.9 litara i superčardžerom, kao i Auto Union Type B sa 4.9 litara motorom postavljenim pozadi harali su trkačkim stazama.
10. Aprila 1935. godine nastao je Alfa Romeo Bimotore, na kome su radili Enzo Ferrari i Luigi Bazzi, tadašnji inženjer Ferrarija. Iako je automobil u potpunosti Alfa Romeo, takodje je zvanično prvi automobil koji je na sebi nosio sada već čuvenu žutu oznaku Scuderia Ferrari, pa se može slobodno reći da je to na neki način i prvi Ferrari. Kao što mu samo ime nagoveštava, auto je imao dva motora, jedan napred i jedan pozadi, spojeni na zajedničku transmisiju. Oba motora su bila identična, redni osmocilindrični 3.165cc sa po dve bregaste osovine i Roots superčardžerima koji su proizvodili po 270 konja na 5400 obrtaja. U kombinaciji su izbacivali 540 konja na zadnju osovinu, iz 16 cilindara i 6330cc zapremine. Zbog povećane mase kojoj su pored dva motora doprinosila i dva rezervoara za gorivo, jedan sa leve i jedan sa desne strane, auto je bukvlano jeo gume, ali je uspevao da postigne maksimalne brzine koje su tada bile nezamislive. Prepoznatljiva je bila i po čuvenoj masci hladnjaka u obliku srca.
15. Juna 1935. godine na autoputu Firenca-Mare Tazio Nuvolari je uspeo da dostigne 321.420 km/h i time postavi novi svetski rekord.
Posle moje posete Muzeju Enzo Ferrari u Modeni prosle nedelje imao sam tu sreću da uživo vidim jedan od primeraka koji je tamo sa ponosom izložen, i napravim par fotografija.
10. Aprila 1935. godine nastao je Alfa Romeo Bimotore, na kome su radili Enzo Ferrari i Luigi Bazzi, tadašnji inženjer Ferrarija. Iako je automobil u potpunosti Alfa Romeo, takodje je zvanično prvi automobil koji je na sebi nosio sada već čuvenu žutu oznaku Scuderia Ferrari, pa se može slobodno reći da je to na neki način i prvi Ferrari. Kao što mu samo ime nagoveštava, auto je imao dva motora, jedan napred i jedan pozadi, spojeni na zajedničku transmisiju. Oba motora su bila identična, redni osmocilindrični 3.165cc sa po dve bregaste osovine i Roots superčardžerima koji su proizvodili po 270 konja na 5400 obrtaja. U kombinaciji su izbacivali 540 konja na zadnju osovinu, iz 16 cilindara i 6330cc zapremine. Zbog povećane mase kojoj su pored dva motora doprinosila i dva rezervoara za gorivo, jedan sa leve i jedan sa desne strane, auto je bukvlano jeo gume, ali je uspevao da postigne maksimalne brzine koje su tada bile nezamislive. Prepoznatljiva je bila i po čuvenoj masci hladnjaka u obliku srca.
15. Juna 1935. godine na autoputu Firenca-Mare Tazio Nuvolari je uspeo da dostigne 321.420 km/h i time postavi novi svetski rekord.
Posle moje posete Muzeju Enzo Ferrari u Modeni prosle nedelje imao sam tu sreću da uživo vidim jedan od primeraka koji je tamo sa ponosom izložen, i napravim par fotografija.
