The 8C 2300 je dizajnirao Vittorio Jano, takodje tvorac i 6C 1750. Jano je usao u Alfa Romeo 1923. i smesta pokrenuo program posvecen P2 Grand Prix kolima. On je jedan od "krivaca" ugradjivanja twin-cam motora u dve serije modela 6C. 8C 2300 su proizveli ljudi koji su bili i deo Scuderia Ferrari.
Motor koji se koristio je 2556ccm Supercharged, DOHC, redni osmak sa aluminijumskim blokom i glavama sposobnim da isporuce 178hp. Motor je bio sklopljen od dva redna bloka sa cetiri cilindra sa dve odvojene glave na zajednickom kucistu radilice i sa zajednickom radilicom. Supercharger je bio tipa Roots i nalazio se sa desne strane motora sasvim nisko. Vazduh je mesan sa Memini karburatorina, ali se ipak kasnije preslo na Weber. Brz odziv motora u kombinaciji sa laganom karoserijom cinio je dobinu kombinaciju i auto se bukvalno otimao. Korisceni su cetvorostepeni menjac i dobos kocnice. Svaki primerak je pravljen rucno pa je i produkcija bila veoma mala.
Monza je u stvari ime trkacke verzije. Slavni vozac iz '30-ih, Tazio Nuvolari, vozio je Monzu na svojim trkama.
Vittorio Jan-ov 6C 1750 iz 1929. je bio mehanicki dragulj sa sjajnim sportskim dosijeom punim pobeda. Dominirao je u Sport Category racing sve do 1931. Kasnije, da bi potvrdili superiornost marke, osmocilindricna verzija istih kola je prezentovana - 8C 2300.
8C 2300 je imao isti hod i sirinu klipa kao 6C 1750, ali su timing and blower drive gears bili montirani izmedju dva bloka - u osnovi su to bila dva cetvorocilindricna motora montirani ledja u ledja. Motor je pokazao vanserijske sposobnosti kao i slavni sestak, kao sto su npr. mogucnost da startuje na prvu kompresiju - pod bilo kakvim okolnostima - i imao je neverovatnu elasticnost koja je omogucavala kolima da glatko radi u najvisem stepenu prenosa pri samo 500rpm. 2600ccm je razvijao maksimalnu brzinu 230km/h.
Entuzijasti opisuju zvuk motora kao simfoniju u kojoj svaki zupcanik menjaca i svaki lezaj sviraju po notu. Monza verzija 8C 2300 je dizajnirana kao ulicni dvosed sa visoko tjuniranim motorom na sasiji sa uzanim tockovima, plus sa posebno izbusenim hladnjakom. Sve to je bilo neophodno da bi Monza postao najbrzi sportski auto svog vremena.
8C 2300 je pravljen od 1931. do 1933. Od 188 proizvedenih Alfi 8C 2300, samo 10 su Monza verzije.
Prvu je vozio alzirski vozac Guy Moll 1933. na grand prix trkama. 1934, vlasnistvo preuzima svajcarski vozac Hans Reusch, koji je sa Ulrich Maag-om 1934. vozio Mille Miglia (DNF) I dva puta Nurburgring. Nakon Maag-ove tragicne pogibije, Ruesch je 1935. nastupio na Mille Miglia sa drugim suzovacem Guatta, i zavrsio na cetvrtom mestu.
Kasnih ’40-ih, kola su dozivela tezak udes i totalnu stetu. ’50-ih, 8C motor, menjac i zadnju osovinu je kupio Lord Ridley i prebacio u Alfu 6C 1750. Godinama kasnije, ovako sklopljeno vozilo je prodato na aukciji, jos uvek sa 1750 sasijom. Nakon poduze potrage, pronadjena je originalna sasija, koja se i dalje nalazila u Svajcarskoj, gde je koriscena kao hay cart. D.L. George Coachworks, u totalnoj restaruraciji, ponovo je sjedinio legendarnu sasiju sa originalnim motorom.
